Govoreći o milijardama dolara američkih poreskih obveznika potrošenim na operacije i bombardovanja u Iraku, Antić je istakao da su Sjedinjene Američke Države razvile ekonomski sistem koji omogućava velikim kompanijama da ostvaruju profit i u mirnodopskim uslovima i tokom oružanih sukoba.

Ekonomija kao što su Sjedinjene Države napravila je sistem da pravi pare i u miru i u ratu. U miru su to odeća, obuća, veštačka inteligencija, KFC, Mekdonalds. A kada počnu sukobi, tu su naoružanje, vojna oprema i roba dvostruke namene – rekao je Antić.

Rat pokreće vojnu industriju i razvoj novih tehnologija

Prema njegovim rečima, proizvodni kapaciteti namenske industrije, kao i ulaganja privatnih kompanija, banaka i države, ne mogu se jednostavno ugasiti bez posledica. Proizvedena vojna oprema mora negde da se upotrebi ili proda, dok ratna dejstva stvaraju potražnju za novim količinama naoružanja i opreme.

Antić je ukazao na to da novac i materijalna dobra nemaju istu ekonomsku funkciju. Dok se novčana sredstva mogu držati u bankama i usmeravati kroz finansijski sistem, vojna oprema i municija predstavljaju proizvode koji se troše tokom sukoba.

Te troškove treba posmatrati kao trošak jednog dela američke ekonomije, ali oni istovremeno predstavljaju veliki podsticaj za drugi deo, odnosno sektor namenske vojne industrije, koji otvara nove proizvodne kapacitete – objasnio je Antić.

Dodao je da ratna potražnja može da podstakne izgradnju novih postrojenja, zapošljavanje, razvoj patenata i ulaganja u tehnologije poput dronova, balističke zaštite i sistema za navođenje raketa.

Ko su pobednici rata, a ko pobednici mira?

Antić smatra da se ekonomske posledice sukoba ne mogu svesti na jednostavan zaključak da rat nužno znači gubitak za sve učesnike. Dok pojedine države i kompanije snose ogromne troškove, druge ostvaruju prihode zahvaljujući proizvodnji i prodaji vojne opreme.

Tvrditi da sukob i rat samo prave troškove je pogrešno, jer će uvek neko zaraditi, a neko neće. Na kraju svakog sukoba imamo pobednike rata i pobednike mira – poručio je Antić.

Prema njegovom objašnjenju, ekonomske koristi ne moraju da prestanu završetkom borbi. Nakon postizanja mira ili okončanja sukoba, poslovne prilike mogu se otvoriti za kompanije koje učestvuju u obnovi, izgradnji infrastrukture i razvoju privrede.

Antićeva teza je da se za razumevanje ekonomskih posledica rata mora posmatrati šira slika: ne samo koliko novca države troše na vojne operacije, već i ko dobija narudžbine, ko širi proizvodnju i koje kompanije ostvaruju profit tokom sukoba i nakon njegovog završetka.