Završetak turističke sezone za vlasnike apartmana znači i vreme za svođenje računa. Dok jedni zadovoljno sabiraju prihode, drugi shvataju da su održavanje, provizije i neplanirane popravke odneli veliki deo novca. O razlici u zaradi povela se rasprava na hrvatskom Reditu, gde su vlasnici smeštaja podelili konkretne iznose iz svojih iskustava.

Najviše pažnje privukao je vlasnik apartmana u centru Rijeke, namenjenog za šest osoba. Prema njegovim rečima, nakon svih troškova godišnje mu ostane oko 23.000 evra. Tokom sezone noćenje naplaćuje do 350 evra, ali odobrava popuste za duže boravke i rezervacije preko platformi, pa iznos koji dobija nije uvek isti.

Cena noćenja izazvala je raspravu među korisnicima. Pojedini su se pitali šta smeštaj mora da ponudi da bi opravdao 350 evra za jednu noć, dok su drugi ukazali na to da je apartman namenjen za šest osoba. Zbog toga poređenje sa hotelskim sobama nije jednostavno, jer ukupna cena boravka zavisi od broja gostiju i vrste smeštaja.

Provizije i popusti smanjuju prihod

Vlasnik iz Rijeke naveo je da mu platforma za rezervacije uzima proviziju od 19 odsto. Kada se uračunaju popusti i provizija, od oglašene cene od 350 evra može mu ostati približno 250 evra po noćenju, prema njegovoj računici. To pokazuje koliko je važno razlikovati cenu koju gost plaća od novca koji na kraju pripada vlasniku.

Pored provizija, izdavaoci moraju da računaju na čišćenje, pranje posteljine, komunalne račune, poreze i redovno održavanje. Troškovi se razlikuju od objekta do objekta, a veći kvarovi mogu da naprave dodatni pritisak na budžet. Zbog toga visoka cena noćenja sama po sebi ne garantuje i visoku godišnju zaradu.

U Puli nakon sezone ostane 6.500 evra

Vlasnik apartmana od 40 kvadrata u širem centru Pule opisao je znatno skromniji rezultat. Smeštaj izdaje od 15. maja do 30. septembra, a nakon svih troškova ostane mu oko 6.500 evra. Kako je naveo, troškove održava nižim jer mu majka pomaže oko čišćenja.

Njegov primer otvorio je pitanje koliko se turističko izdavanje isplati u poređenju sa dugoročnim najmom. Jedan od učesnika rasprave predložio mu je da razmotri izdavanje na duži period, čime bi mogao da smanji broj smena gostiju i obaveza oko pripreme apartmana. Ipak, isplativost takve odluke zavisi od lokalnih kirija, potražnje i troškova koji prate oba modela izdavanja.

Slične dileme imaju i drugi vlasnici. Jedan izdavalac iz Istre naveo je da mu je ranijih godina ostajalo oko 6.000 evra godišnje, dok je ove godine zarada pala na 4.900 evra. Takvi primeri pokazuju da rezultati mogu da se promene čak i kada se nekretnina izdaje iz godine u godinu.

Kvarovi i nedostatak majstora stvaraju dodatne probleme

Vlasnici apartmana sa hrvatskih ostrva upozorili su da je tokom sezone često teško pronaći majstore i servisere. Jedan izdavalac sa Hvara opisao je situacije u kojima zbog kvara na klima-uređaju ili mašini za pranje sudova mora da čeka radnike koji dolaze sa kopna. Kada su gosti već u smeštaju, svaki zastoj može da postane hitan problem.

Poteškoće postoje i sa pronalaženjem ljudi za čišćenje. Tokom turističke sezone potražnja za radnicima raste, pa vlasnici moraju unapred da organizuju smene i pripreme apartmane za nove goste. Oni koji sami obavljaju te poslove mogu da smanje troškove, ali zauzvrat ulažu više vremena i energije.

Koliko novca treba ostaviti za održavanje?

U raspravi je jedan korisnik preporučio vlasnicima da oko 15 odsto prihoda odvajaju za buduće popravke i obnovu opreme. Taj iznos predstavlja njegov savet, a ne univerzalno pravilo za sve apartmane. Potrebna rezerva zavisi od starosti nekretnine, stanja instalacija, opremljenosti i intenziteta korišćenja.

Krečenje, zamena nameštaja, servisiranje klima-uređaja i popravke kućnih aparata mogu značajno da utiču na konačan rezultat. Čak i kada tokom sezone nema većih problema, vlasnik mora da računa na postepeno trošenje opreme i ulaganja koja će pre ili kasnije biti neophodna. Zato je važno da se deo prihoda ne posmatra kao novac koji se odmah može potrošiti.

Izdavanje apartmana nije lak dodatni posao

Pojedini učesnici rasprave istakli su da turističko izdavanje zahteva mnogo više angažovanja nego što se na prvi pogled čini. Osim komunikacije sa gostima i organizacije rezervacija, vlasnici moraju da vode računa o čišćenju, održavanju, prijavama i rešavanju nepredviđenih situacija. Kada se sve to obavlja uz redovan posao, obaveze mogu da postanu posebno naporne.

Jedan korisnik opisao je izdavanje kao posao koji nije nužno fizički najteži, ali može da bude psihički iscrpljujući. Upravo zbog toga deo vlasnika razmatra dugoročni najam, čak i kada bi u najjačim mesecima mogli da ostvare veći prihod od turista. Stabilniji raspored i manje smena gostiju nekima su važniji od mogućnosti da zarade više tokom kratke sezone.

Razlika između 23.000 i 6.500 evra godišnje pokazuje da ne postoji jedinstvena računica za sve izdavaoce. Ovi iznosi predstavljaju pojedinačna iskustva, a ne prosek zarade na hrvatskom primorju. Pre nego što ulože novac u apartman za turističko izdavanje, budući vlasnici trebalo bi da procene očekivanu popunjenost, realne cene noćenja, troškove poslovanja i cenu same nekretnine, piše Index.hr.