Tržište izdavanja stanova u Beogradu ponovo je veoma aktivno, posebno tokom septembra kada u grad stižu studenti. Istovremeno, sve je više stranih državljana koji dolaze u Srbiju zbog posla, pa se broj ljudi koji traže smeštaj dodatno povećava.

Iako se poslednjih nedelja mnogo govori o novom dolasku Rusa, stručnjaci sa tržišta nekretnina upozoravaju da je slika šira. Među zakupcima su i državljani Indije, Kube, Azerbejdžana, Uzbekistana i Filipina, dok na cenu utiču i lokacija, stanje, opremljenost i starost samog stana.

Strani zakupci utiču na tržište

Prema rečima agentkinje Marije Miskinović, prethodni talasi dolaska stranaca već su imali snažan uticaj na tržište. Bilo je slučajeva da su vlasnici raskidali dugogodišnje zakupne odnose sa domaćim stanarima kako bi stanove izdali strancima, nakon čega je usledio period stabilizacije.

Sada se tržište ponovo ubrzava, ali nije moguće svako povećanje cena pripisati jednom nacionalnom tržištu. Septembar je sam po sebi period pojačane potražnje, a dodatni pritisak stvaraju ljudi koji se doseljavaju zbog zaposlenja, kao i kompanije koje deo radnika premeštaju u Beograd.

Zašto stranci mogu da plate više

Nedeljko Malinović ocenjuje da ljudi koji se sele u drugu zemlju često dolaze sa određenom finansijskom rezervom. To im omogućava da u početku izdvoje više novca za smeštaj, naročito kada im je stan potreban odmah i kada nemaju vremena za dugo traženje.

Veća potražnja prirodno povećava pritisak na cene, posebno kada ponuda kvalitetnih stanova nije dovoljno velika. Međutim, agenti ističu da ne postoji jedna cena za sve nekretnine, jer ogromnu razliku prave lokacija, kvadratura, oprema, novogradnja i kvalitet održavanja.

Garsonjera od 300 evra sve je teža za studente

Studentima koji u septembru traže smeštaj u Beogradu situaciju dodatno komplikuje konkurencija sa drugim zakupcima. Za budžet od oko 300 evra moguće je pronaći stan uglavnom na periferiji, dok su na atraktivnijim lokacijama i garsonjere često skuplje.

Prema navodima sagovornika, garsonjere u pojedinim delovima grada mogu da se izdaju za 300, 400, pa čak i 500 evra, u zavisnosti od opremljenosti i lokacije. Zbog toga studenti često biraju zajednički zakup većeg stana i dele troškove, dok neki razmatraju i studiranje u drugim univerzitetskim centrima.

Stanodavci moraju da zaštite svoju imovinu

Veća kirija ne znači automatski i sigurniji zakup. Agentkinja Miskinović upozorava da iskustva sa stranim zakupcima nisu ista i da je važno pažljivo proveriti kome se stan izdaje. Kao primer loše procene navodi se slučaj vlasnika koji je očekivao jednog zakupca, a u kući je kasnije zatečeno čak 50 ljudi.

Zbog toga je važno precizno definisati uslove korišćenja nekretnine. Sagovornici posebno preporučuju ugovor koji je overen kod javnog beležnika i sadrži izvršnu klauzulu, kao i zapisnik o primopredaji kojim se beleži stanje stana i eventualna postojeća oštećenja.

Kirija nije jedini trošak

Prilikom izbora stana ne treba gledati samo iznos mesečne zakupnine. Računi, grejanje i druge obaveze mogu značajno promeniti ukupnu cenu stanovanja, pa stan sa nešto višom kirijom ponekad može imati manje dodatne troškove od jeftinije nekretnine sa skupim grejanjem.

Rast cena zato ne znači da su sve nekretnine podjednako poskupele. Tržište je veoma različito od lokacije do lokacije, a mogućnosti zakupaca zavise od njihovog budžeta. Za one koji ne mogu da prate najskuplje delove grada, alternative ostaju periferija, manji stanovi, stanovi sa cimerima ili lokacije van centralnih zona, piše Blic.