Cene voća i povrća na srpskim pijacama pokazuju velike razlike između gradova. Prema podacima STIPS-a, pojedine namirnice mogu se pronaći po veoma pristupačnim cenama, dok na najskupljim tezgama njihova vrednost višestruko raste.

Poređenje cena u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Subotici pokazuje da svakodnevna kupovina na pijaci ne košta isto u svim delovima zemlje. U pojedinim slučajevima razlika između najniže i najviše cene je veoma izražena.

Beli luk među skupljim namirnicama

Krompir se u Nišu i Kragujevcu može naći za 80 do 100 dinara po kilogramu, dok se u Subotici kreće od 90 do 100 dinara. U Novom Sadu cena ide od 100 do 150 dinara, a u Beogradu može dostići 200 dinara.

Sličan raspon beleži i crni luk. Najniže cene su u Kragujevcu i Nišu, gde se kreću od 80 dinara, dok u Novom Sadu mogu doseći 150, a u Beogradu 200 dinara po kilogramu.

Još skuplji je beli luk. U Nišu se može pronaći za 500 do 600 dinara, dok cena na pojedinim beogradskim tezgama doseže 900 dinara. U Novom Sadu, Kragujevcu i Subotici raspon je uglavnom između 500 i 800 dinara.

Spanać pokazuje ogromnu razliku

Kod pojedinih vrsta povrća razlike su još izraženije. Kilogram spanaća u Beogradu i Novom Sadu može koštati između 800 i 900 dinara, dok se u Vranju ili Požarevcu može naći za oko 200 dinara.

Brokoli se prodaje u rasponu od 270 do 700 dinara po kilogramu, dok ren dostiže 1.000 dinara.

Paprika, paradajz i pasulj takođe imaju širok raspon

Babura paprika može da se kupi za oko 100 dinara u Nišu, dok u Kragujevcu ide do 130 dinara. U Novom Sadu i Subotici cena je oko 150 dinara, a u Beogradu može dostići 200 dinara.

Šilja paprika se kreće od 110 dinara u Nišu do 250 dinara u Subotici. Kod ljute paprike razlike su još veće, jer se cena na pojedinim pijacama penje do 750 dinara, dok se na drugim može pronaći za 180 do 200 dinara.

Običan paradajz uglavnom košta između 100 i 150 dinara, dok se u Beogradu prodaje za 200 do 250 dinara. Čeri paradajz je znatno skuplji i dostiže 600 dinara po kilogramu.

Kod pasulja Gradištanca i Tetovca najniže cene su u Nišu, od 300 do 350 dinara. U Kragujevcu se kreće od 350 do 450, u Novom Sadu od 350 do 420, dok u Beogradu i Subotici cena ide do 500 dinara.

Tikvice, patlidžan i kupus pristupačniji

Tikvice se u Nišu, Kragujevcu i Subotici mogu pronaći za 80 do 100 dinara, dok u Novom Sadu koštaju do 130, a u Beogradu do 200 dinara.

Plavi patlidžan ima raspon od 80 do 250 dinara. Kupus se prodaje od 50 dinara u Nišu do 100 dinara u Beogradu i Subotici.

Šargarepa je nešto ujednačenija, ali i ona pokazuje razliku između gradova. Cena počinje od oko 100 dinara u Nišu, dok u Beogradu dostiže 200 dinara.

Voće takođe ima velike cenovne razlike

Kod banana se raspon kreće od 120 dinara u Nišu i Kragujevcu do 250 dinara u Beogradu. Limun košta od 200 do 400 dinara, dok se pomorandže prodaju za oko 180 do 250 dinara.

Domaće šljive spadaju među povoljnije voće. U Nišu i Kragujevcu mogu se kupiti za 50 do 80 dinara, dok u Novom Sadu cena ide do 150 dinara. U Subotici se kreće od 100 do 130, a u Beogradu maksimalno do 150 dinara.

Jabuke se, u zavisnosti od sorte i grada, prodaju od 80 do 250 dinara po kilogramu. Breskve i nektarine koštaju od 100 dinara u Nišu do 300 dinara u Beogradu.

Grožđe se uglavnom kreće između 150 i 350 dinara, ali pojedine skuplje sorte u Beogradu dostižu i 500 dinara.

Bobičasto voće među najskupljim

Maline i borovnice spadaju među skuplje proizvode na pijačnim tezgama. Njihove cene se kreću od 600 do 1.000 dinara po kilogramu, iako se malina u Nišu može pronaći i za 250 dinara.

Kupina se prodaje za 500 do 700 dinara, dok očišćeni orah košta između 1.000 i 1.200 dinara.

Najskuplji među navedenim proizvodima je očišćeni lešnik. Njegova cena kreće se od 1.000 dinara u Nišu, preko 1.800 dinara u Beogradu, pa sve do 2.000 dinara na pojedinim vojvođanskim pijacama.

Gde se može proći povoljnije?

Velike razlike u cenama pokazuju da mesto kupovine može značajno uticati na konačan račun. Za povoljniju nabavku preporučuje se poređenje cena na više tezgi, kupovina sezonskih proizvoda i, kada je moguće, direktna kupovina od manjih proizvođača.

Kod većih količina razlika može biti dodatno izražena, pa kupci koji pažljivo biraju mesto i vreme kupovine mogu značajno smanjiti ukupne troškove pijačne korpe, piše Dnevnik.