Na domaćem tržištu godišnje se proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak oko 70 odsto potreba podmiruje iz uvoza, najčešće iz Kine i Španije. Uprkos tome, sve veći broj poljoprivrednika vidi ovu kulturu kao priliku za stabilnu i ozbiljnu zaradu.

Pre nekoliko decenija situacija je bila znatno drugačija. Najveća zabeležena proizvodnja u Srbiji ostvarena je 1984. godine, kada je proizvedeno gotovo 35.000 tona belog luka, što je višestruko više nego danas.

Danas se ova kultura gaji na približno 1.300 hektara, uglavnom na manjim porodičnim imanjima u Vojvodini i južnim delovima zemlje. Prinosi se u proseku kreću između osam i 15 tona po hektaru, dok se uz kvalitetan sadni materijal i navodnjavanje mogu postići i znatno viši rezultati.

Agroanalitičar Branislav Gulan navodi da domaća proizvodnja ima potencijal, ali i da zahteva ozbiljan pristup i ulaganja kako bi bila konkurentna.

Da beli luk može biti veoma profitabilan pokazuje i iskustvo proizvođača iz prakse. Porodica Kanački iz sela Sakule već više od tri decenije bavi se ovom proizvodnjom, a poslednjih godina širi svoje gazdinstvo i na druge kulture.

Na njihovim parcelama ove godine ostvaren je prinos od oko 4,5 tone po hektaru, dok se otkupna cena kretala između 450 i 500 dinara po kilogramu. Na osnovu takvih parametara, prihod po hektaru može dostići oko 2,25 miliona dinara.

Kada se od tog iznosa odbiju troškovi proizvodnje, koji se procenjuju između 700.000 i milion dinara, ostaje potencijalna zarada veća od milion dinara po hektaru, što ovu kulturu svrstava među isplativije u povrtarstvu.

Ipak, proizvođači ističu da rezultati nisu uvek stabilni, posebno kada su u pitanju druge kulture poput pasulja, gde vremenski uslovi i uvozna konkurencija značajno utiču na cenu i prinos.

Porodica Kanački naglašava da je dugogodišnje iskustvo i sopstveni selektovani sadni materijal jedan od ključnih faktora uspeha u proizvodnji belog luka. Više od 30 godina razvijaju sopstveni materijal, što im omogućava stabilnije i kvalitetnije prinose.

Među proizvođačima koji ostvaruju dobre rezultate nalazi se i Goran Lazić iz Kikinde, koji na površini od nešto više od pola hektara uzgaja domaću sortu „Bosut“. Uz primenu sistema navodnjavanja kap po kap i višegodišnju selekciju, postiže formiranje krupnih glavica i visok prinos.

Stručnjaci ističu da je beli luk relativno zahvalna kultura za proizvodnju jer dobro podnosi različite uslove, otporan je na mnoge bolesti i štetočine i može se gajiti na različitim tipovima zemljišta. Takođe, omogućava različite termine sadnje i berbe, u zavisnosti od agrotehničkih uslova.

Osim u ishrani, beli luk ima široku primenu i u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, gde se koristi u izradi različitih preparata i dodataka ishrani. Upravo zbog stabilne potražnje i višestruke upotrebe, stručnjaci ga smatraju jednom od perspektivnijih povrtarskih kultura.

Prema procenama proizvođača i stručnjaka, ulaganja u proizvodnju po hektaru iznose oko 5.000 evra, dok prihodi mogu biti višestruko veći, čak pet do šest puta u povoljnim uslovima. Zbog toga se beli luk sve češće posmatra kao ozbiljna poslovna prilika u poljoprivredi, posebno za proizvođače koji ulažu u kvalitetan sadni materijal i savremene metode proizvodnje, piše Biznis.