Ipak, stručnjaci upozoravaju da đonovi cipela mogu biti mnogo prljaviji nego što na prvi pogled izgledaju. Ono što tokom dana pokupimo na ulici, u javnim prostorima ili na travnjacima lako može završiti na podu našeg doma.

Čistoću najčešće procenjujemo prema onome što možemo da vidimo – blatu, prašini ili flekama. Međutim, najveći problem često je nevidljiv. Obuća svakodnevno dolazi u dodir sa trotoarima, javnim toaletima, bolničkim hodnicima, podovima prodavnica i drugim površinama. Na đonovima se mogu zadržati mikroorganizmi, ali i različite hemijske supstance.

Istraživanje Univerziteta Arizona pokazalo je da je čak 96 odsto testiranih cipela sadržalo koliformne bakterije, koje se često koriste kao pokazatelj fekalnog zagađenja. U 27 odsto uzoraka pronađena je i E. coli, bakterija koja u određenim slučajevima može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Poseban rizik predstavljaju mala deca

Problem je posebno važan u domaćinstvima sa malom decom. Deca često puze ili sede na podu, dodiruju različite površine, a zatim stavljaju ruke u usta. Zbog toga mikroorganizmi koje unesemo obućom mogu lakše dospeti u organizam.

Pojedini sojevi E. coli ne izazivaju ozbiljne simptome, ali određeni mogu proizvoditi Šiga toksin i dovesti do krvave dijareje i hemolitičko-uremijskog sindroma, ozbiljnog stanja koje može oštetiti bubrege.

Na đonovima se mogu naći i druge bakterije, uključujući Staphylococcus aureus, a u određenim sredinama i bakterije povezane sa bolničkim infekcijama.

Nisu problem samo bakterije

Obuća ne skuplja samo mikroorganizme. Na đonovima se mogu zadržati ostaci pesticida i herbicida, kao i čestice teških metala iz gradske prašine i zemljišta. Olovo je posebno problematično za malu decu, kod koje izloženost može uticati na razvoj nervnog sistema.

Tu su i alergeni. Polen i druge čestice mogu se zadržavati na obući i unositi u prostor u kojem provodimo najveći deo vremena. Kod osetljivih osoba to može doprineti pogoršanju alergijskih i respiratornih tegoba.

Zašto se u Srbiji izuvamo na vratima?

Izuvanje obuće deo je svakodnevne kućne kulture u Srbiji i brojnim zemljama centralne, istočne i severne Evrope. Slična navika veoma je rasprostranjena u Nemačkoj, Austriji, Poljskoj i skandinavskim zemljama.

dsd

U nekim državama zapadne Evrope obuća se češće zadržava u kući i odluka zavisi od domaćina. Ipak, bez obzira na kulturne razlike, izuvanje na ulazu predstavlja jednostavan način da se smanji količina prljavštine i potencijalnih zagađivača koji dospevaju na podove.

Zato sledeći put kada požurite da samo uđete u stan u obući, setite se da đon možda nosi mnogo više od obične prašine. Jednostavna navika da cipele ostavite na ulazu može pomoći da unutrašnji prostor ostane čistiji i da se smanji nepotrebno unošenje mikroorganizama, hemikalija i alergena u dom.