U zemlji punoj Srba penzioneri mogu do 2.000 evra bez poreza: Evo koji su tačni uslovi

Nemačka savezna vlada planira da uvede tzv. „aktivnu penziju“, koja bi trebalo da stupi na snagu u januaru 2026. godine. Bračni parovi u penziji mogli bi tako ostvariti značajne poreske prednosti kroz kombinaciju dve mere, ali ona neće biti dostupna svima, prenosi telegraf.

Dvostruka poreska olakšica

Od naredne godine, penzioneri koji nastave da rade i nakon dostizanja zakonske starosne granice za penziju moći će mesečno da zarade do 2.000 evra bez plaćanja poreza, što godišnje iznosi 24.000 evra, to je upravo tzv. aktivna penzija.

Pored toga, osnovni lični odbitak (neoporezivi deo dohotka) raste i u 2026. godini iznosiće 12.348 evra po osobi, odnosno 24.696 evra za bračne parove. Ukoliko jedan supružnik nastavi da radi, ukupna neoporeziva suma za par može da dostigne 48.696 evra godišnje.

Ko sme, a ko ne sme da koristi ovu meru

Dok lični odbitak važi za sve penzionere, aktivna penzija je rezervisana samo za zaposlene u sistemu obaveznog socijalnog osiguranja koji su dostigli starosnu granicu za penziju. Za 2026. godinu ta granica iznosiće 66 godina i dva meseca.

Iz ove mere su isključeni:

samozaposleni i slobodna zanimanja

radnici na „mini-poslovima“

državni službenici

poljoprivrednici i šumari

prevremeni penzioneri

Zbog toga veliki broj penzionerskih parova neće moći da iskoristi ovu poresku olakšicu.

Foto: Shutterstock

 

Koliko zaista ostaje od 2.000 evra

Iako je dodatna mesečna zarada do 2.000 evra oslobođena poreza, i dalje se plaćaju socijalni doprinosi, uključujući zdravstveno osiguranje i osiguranje za dugotrajnu negu.

Na primer, kod dodatne zarade od 2.000 evra mesečno, penzioner plaća oko 207 evra doprinosa, pa mu neto iznos ostaje približno 1.793 evra.

Kritike sindikata: Skupa i neizvesna mera

Aktivna penzija je naišla na kritike. Nemački savez sindikata (DGB) upozorava da će država godišnje izdvojiti stotine miliona evra, dok ključni problemi tržišta rada ostaju nerešeni.

Posebno se ističe da većina radnika u fizički zahtevnim zanimanjima ne može da nastavi sa radom nakon starosne granice za penziju. Takođe, nije jasno koliko poslodavaca će biti spremno da zadrži starije radnike.

Procene broja korisnika se razlikuju: Ministarstvo finansija očekuje oko 168.000 zaposlenih penzionera, dok Institut za ekonomska istraživanja procenjuje oko 230.000. Trošak za državni budžet procenjuje se na oko 890 miliona evra godišnje.

Vlada planira da nakon dve godine ispita efikasnost ove mere, a ostaje otvoreno pitanje da li će aktivna penzija zaista pomoći u ublažavanju problema sa nedostatkom radne snage.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI