Svekar mi je uzimao donji veš iz fioke!
Noć pre dolaska u Sigurnu kuću spavala je s bebom na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu. Ujutru je otišla u centar za socijalni rad, a onda se obrela u sobi koja joj je sada dom. Za „Alo!“ kaže da joj je bilo bolje da noć provede na ulici nego u sopstvenom domu, gde je trpela nasilje od supruga i svekra!
Alo / Dejan Briza
Korisnica Sigurne kuće, Foto: Alo / Dejan BrizaŽena, koju ćemo ovom prilikom zvati Maja, pristala je da ispriča svoju priču na dan kada se sećamo Olge Lovrić, koju je suprug ubio udarcima kamenom u glavu naočigled njihove dece ispred novobeogradskog centra za socijalni rad.
- Imam 26 godina i malu bebu. Juče sam stigla u Sigurnu kuću. Trpela sam psihičko, fizičko i seksualno nasilje od muža i svekra. U braku sam četiri godine, a sve je počelo kada sam ostala u drugom stanju. Muž me je šamarao kada je mislio da pričam gluposti ili kada sam negodovala što je prodavao drogu. Vređao me je. Svekar je već druga priča. Živimo u istoj kući. Uzimao mi je iz fioke donji veš. Možete da pretpostavite šta je radio. Posmatrao me je kroz ključaonicu dok sam imala odnose sa suprugom - priča Maja bez ikakvih emocija.
Više se ne plaši
Maja kaže da je sve isplanirala.
- Želim prvo da dete krene u vrtić. Koleginice će me vratiti na posao. Jedino će biti teško da obezbedim dokumentaciju za vrtić jer ću morati u onu kuću, kao i suđenje za starateljstvo. Želim da živim bez nasilja, vike, buke i dreke. Bilo kako, samo da imam miran život i posao. Ne plašim ih se više - kaže hrabra žena.
Ona je i dalje u šoku zbog svega što joj se dogodilo i onoga što je uradila - zgrabila je dete i pobegla.
- Pre nego što sam presekla, primetila sam da me svekar gleda drugim očima. Kad god sam se svađala sa suprugom, on je prilazio i glumio mog zaštitnika. To je počelo kada se dete rodilo. Jednom sam se uplašila i pobegla, ostavivši dvomesečnu bebu. Skupila sam hrabrost da se vratim i kažem mužu šta se dešava. On je tada bio baš nasilan - vređao me je, šamarao, udarao pesnicama - iskrena je Maja dok drži bebu u naručju.
Prema njenim rečima, do kulminacije je došlo nedavno.
- Ceo komšiluk je znao šta se dešava. Svekar je, pre nego što sam pobegla, ušao u moju sobu. Držala sam dete u naručju. Bili smo sami. Počeo je da viče da ga izbegavam. Tada se nešto prelomilo. Uzela sam torbu i krenula. On je skočio i stisnuo me rukom za polni organ. Gurnula sam ga i izletela napolje. Uletela sam u autobus i otišla u dom zdravlja, a potom kod bivših koleginica na posao. One su mi dale hranu za dete. Tu noć sam provela na Železničkoj stanici. Bilo mi je bolje i lepše nego kod kuće. Ujutru sam otišla u centar za socijalni rad i sada sam ovde - priča Maja u dahu.
Nijedan mišić na licu joj nije zadrhtao.
- Moraju da se pokažu zubi! Kada sam odlazila, mnogo sam se plašila, ali isto toliko sam bila i rešena da se borim! Moj život nije nasilje! Neću više da ga trpim! Nisam se pokajala - ispraća nas ona.
povezane vesti
