Evo koliko vozila gradskog prevoza grad Beograd planira da nabavi, ali i koje će dominirati na kolovozu

Čelnici grada Beograda, kao i u više navrata u prethodnim godinama, ponovo obilaze svetske metropole da bi uzeli nove pelcere za beogradski javni prevoz. Ovoga puta destinacija su Moskva i Sankt Peterburg, a fokus je, kako se čini, juče bio na tramvajima i trolejbusima. Tako su Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada, Jovica Vasiljević, sekretar za javni prevoz, i Radiša Momčilović, direktor GSP „Beograd”, posetili moskovski „PC Transport systems”, fabriku šinskih vozila, istakavši da naša prestonica planira nabavku 130 tramvaja i 154 trolejbusa do 2033. Nikodijević ipak nije precizirao ono što je putnicima u beogradskom javnom prevozu važnije – da li će u narednih godinu-dve na gradske ulice konačno izaći neki novi tramvaj ili trolejbus. Jer, podsetimo, prosečna starost tramvaja je oko 35 godina. Ako se uzme da su na beogradskim ulicama najmlađi KAF tramvaji kupljeni pre desetak godina u vreme gradonačelnikovanja Dragana Đilasa, jasno je da Beograđane prevoze i brojni tramvaji stari oko pola veka, što svakako nije za pohvalu. Da su i trole zrele za obnovu, i to što pre, a ne do 2033, govori činjenica da je njihova prosečna starost 11 godina.

Nikodijević je juče ukazao da je cilj Beograda komforniji i pouzdaniji javni prevoz, ali teško da će se to uskoro i ostvariti ako se pod hitno ne nabave prvi novi tramvaji i ne zamene izuzetno stari „češki” i „švajcarski”.

– Delegacija Beograda u poseti je fabrici šinskih vozila u Moskvi da bi se upoznala sa tehnologijom i iskustvima koje nam može ponuditi ruska strana. Zahvalni smo domaćinima što nam je pružena mogućnost da na licu mesta vidimo proizvodni pogon za šinska vozila, njihovu tehnologiju servisiranja, da se informišemo o iskustvima u oblastima održavanja i tehničke podrške – naveo je Nikodijević i ponovio ono što su nebrojeno puta najavile i njegove kolege iz Starog dvora – da će u skoroj budućnosti dominantan prevoz u Beogradu postati šinski sistem.

Strategijom razvoja javnog linijskog prevoza putnika i Planom generalne regulacije šinskih sistema planirano je proširenje beogradske tramvajske mreže od 41,3 kilometra (31 kilometar do 2033. godine), kao i izgradnja četiri nova tramvajska depoa.

Kada se govori o trenutnoj situaciji na gradskim ulicama, jasno je da će se još prilično čekati dok se ostvare ova obećanja. Jer, osim što Beograđane i dalje prevoze izuzetno stari tramvaji, novi kilometri novih tramvajskih koridora još nisu ni na vidiku (poslednji potpuno novi koridor je tramvajska veza preko Mosta na Adi). Osim toga, zasad su tramvaji sporiji od drugih vidova javnog prevoza, a ako dođe do neke nezgode uglavnom ne postoje alternative za preusmeravanje ovih vozila. Tramvajske linije redovno su i prva žrtva kada je reč o rekonstrukcijama ulica. Dovoljno je podsetiti na mučnu obnovu ulica od Ruzveltove do tvrđave. A da bi motivi na tramvajskoj slici prestonice postali vedriji i bolji, jasno je da su za njenu „restauraciju” potrebna velika ulaganja i odlična organizacija.