Simptomi, ishrana i lečenje bolesti poljupca

Mononukleoza i upala grla dele iste simptome: umor, glavobolju, povišenu telesnu temperaturu, kao i grlobolju. Kod većine ljudi ostane neprepoznata, a oni koji je preleže doživotno su imuni. Infektivna mononukleoza je zarazna bolest koja se najčešće prenosi pljuvačkom, pa je poznata i pod nazivom bolest poljupca. 

Kako se prenosi?

Iako se poznata kao bolest poljupca, to ne znači da će mononukleozu dobiti samo oni koji se ljube sa zaraženim osobama, jer se pljuvačka može preneti kijanjem, kašljanjem ili preko zajedničkog posuđa i igračaka. Bolest zahvata limfne organe - limfne čvorove, jetru, slezinu i krajnike.

Kako je prepoznati?

Kod većine ljudi infekcija prolazi neprimetno ili neprepoznato, tek se naknadno analizom krvi utvrdi da je osoba nekada davno prebolela ovu bolest. Mononukleoza se može pojaviti s vrlo blagim simptomima i trajati vrlo kratko, ali nažalost, može imati teže simptome, duže

trajati i delimično onesposobiti osobu za veće napore. Prolazi nakon 2-3 nedelje umora, temperature, grlobolje, povećanja jetre i slezine, ponekad i sa izraženim osipom. Sledećih nedelja, ponekad i meseci, ostaju posledice poput lakog umaranja, povećanih limfnih čvorova i slezine. Stoga se ne preporučuje intenzivna telesna aktivnost sledećih šest do osam nedelja, kako zbog pružanja organizmu mogućnost oporavka, tako i zbog opasnosti od pucanja slezine. 

Odrasle zdrave osobe retko obole od mononukleoze jer je njih otprilike 90 odsto bilo u kontaktu sa pomenutim virusom, nakon čega organizam stvara antitela, pa jednom zaražena osoba stiče doživotni imunitet.

Terapija

Kao i kod ostalih virusnih bolesti, uz mirovanje i dosta tečnosti preporučuje se lagana ishrana, pogotovo namirnice koje su bogate antioksidansima - voće, povrće, orašasti plodovi, semenke, biljna ulja i žitarice. Budući da bolesnik tokom dana uglavnom mora mirovati,

ishrana treba da bude lagana i podeljena u više manjih dnevnih obroka.

Doručak treba zasnivati na žitaricama, mlečnim proizvodima i voćnim i sokovima od povrća. Za ručak i večeru treba jesti čorbice od mesa, povrća, ribe, kuvano meso, ribu ili povrće, uz raznovrsne žitarice i skrobno povrće. Dnevno treba uzeti 2-3 mlečna obroka, ali sa smanjenim udelom masti.

Prevencija

U prevenciji nastanka i širenja infekcije primenjuju se opšte mere, posebno pranje ruku. Treba izbegavati deljenje čaša i ljubljenje barem dva meseca nakon povlačenja simptoma.