11 nedvosmislenih znakova, a OVAJ DETALJ odaće ga odmah!

Femina/A.K. | Ženske priče 2019-05-14 08:26:43 2019-05-14 08:26:43

Nesvesno čitamo položaj tela i na osnovu tona glasa naslućujemo njegovo raspoloženje.

Shutterstock, ilustracija

Takođe smo u stanju da samo na osnovu gestova donesemo manje-više pouzdan zaključak o tome da li osoba sa kojom razgovaramo laže.

Upoznali smo se s radovima Alana Piza, Lilijan Glas i drugih poznatih psihologa i odabrali za vas 11 najčešćih gestova svojstvenih lažljivcima.

 

Skreću pogled

Psiholozi tvrde da lažovi ne mogu dugo da održe kontakt očima. Međutim, ako osoba svesno laže i trudi se da po svaku cenu odbrani svoju laž, trudiće se da sagovornika gleda pravo u oči, kako bi stvorila atmosferu poverenja.

Ispravlja ramena i podiže bradu

Ako se neko iznenada ispravi ili podigne ramena dok nešto govori, to govori o njegovoj unutrašnjoj neuverenosti u sopstvene reči. Isto važi i za položaj glave: podizanjem brade, čovek podsvesno pokušava da svojim rečima da veću težinu, a sebi - autoritet.

Simptom „vata u ustima“

Policajci ovaj efekat nazivaju „vatom u ustima“. Osobi koja mora da laže iz časa u čas je sve teže da govori, zato što joj se suše usta.

To je lako objasniti: autonomni nervni sistem pod stresom smanjuje lučenje pljuvačke. Ako toj osobi ponudite vodu, najverovatnije će piti u velikim gutljajima.

Ograničavanje pokreta

Poznato je da nemirni gestovi ili prebiranje sitnica po rukama često ukazuju na to da čovek nešto krije. I obrnuto: svestan da laže, on može svesno da ograniči svoje pokrete, trudeći se da ostane miran.

Pokazivanje prstom

To je znak ljutnje i žestoke odbrane - time lažov uverava svog tužioca da nije u pravu.

Naginjanje glave u stranu

Još je Čarls Darvin primetio da ljudi, kao i životinje, naginju glavu u stranu kad se iznenada i jako za nešto zainteresuju.

Pokušavajući da dobije na vremenu, kako bi pronašao odgovor na neugodno pitanje, čovek refleksno imitira zanimanje za sagovornika pomoću ovog pokreta, da bi prikrio svoje prave namere.

Onaj ko je postavio pitanje podsvesno opaža ovaj gest i postaje lojalniji prema prevarantu.

 

Povlači okovratnik i češe se po vratu

Vrat je jedan od slabo zaštićenih delova našeg tela. Predosećajući opasnost, mnogi počinju da povlače okovratnik (posebno ako je zategnut i otežava disanje), da bi došli do vazduha.

Takav gest se objašnjava željom da se oslobodimo laži i osetimo slobodno.

Ništa manje uobičajen gest je i češanje po vratu. Obično izgleda kao da se ta osoba zamislila nad vašim pitanjem. Na jeziku gestova, to doslovno znači: nisam siguran da sam saglasan s vama.

Pokriva osetljive delove tela

Grudi, stomak, intimna mesta - to su delovi tela koje čovek pokušava da sakrije kada oseća zabrinutost.

Drži se za čvrste predmete

Onaj ko laže nesvesno se oseća ranjivo i pokušava da ojača svoju poziciju na sve moguće načine, uključujući i fizički.

Može se držati za zid, sto, stolicu ili bilo koju drugu čvrstu površinu, jer mu to pomaže da se oseća bezbedno.

Takvo ponašanje je sasvim prirodno: još u detinjstvu naučimo jednostavnu istinu - da bismo izbegli opasnu situaciju, treba negde da se sakrijemo.

Iznenadno ulepšavanje

Takvo ponašanje je svojstveno pre svega devojkama: popravljaju kosu, brišu nepostojeće čestice šminke iz uglova očiju ili uvijaju pramen kose oko prsta. To im pomaže da postignu unutrašnji mir i odvrate misli od spoljašnje pretnje.

Neznatno okretanje od sagovornika u stranu

Kada s nekim razgovaramo, možemo da ga ne gledamo u lice, iako smo telom stalno okrenuti prema njemu. To govori da smo otvoreni za komunikaciju.

Ukoliko je sagovornik malo okrenut u stranu, on nesvesno pokušava da iz vidnog polja ukloni objekat koji mu stvara nelagodnost.

Šta da radite kad ne vidite sagovornika

Lažovi često gutaju fraze i govore promuklo. Što je glas grublji, to smo skloniji da mu verujemo. Osoba koja želi da slaže svesno ili nesvesno snižava ton svog glasa. To je kompenzacija: laž koja nema osnovu kompenzuje se tvrdim, promuklim tonom.

Lažljivac će progutati kraj fraze ili početi da govori tiše. Razlog tome je osobenost disanja: potreba da obmanjuje uzbudi čoveka, ponestane mu daha i on naprosto nema dovoljno vazduha da jasno dovrši izraz.

 

Expand player
Pogledajte više