Zašto paradajz više nema nikakav ukus?!

Ove osobine pomogle su proizvođačima da na tržištu ostvare bolju cenu. Međutim, tokom procesa dobijanja „savršenih“ plodova izgubljeni su dragoceni geni zaslužni za dobar ukus. Rezultat nam je svima poznat – dopadljiv a često potpuno bezukusan plod.

Prava je umetnost danas pronaći paradajz koji miriše, koji je ukusan, koji ima semenke a ne žile, paradajz kakav smo ranije imali na svakom koraku. Na tržištu se uglavnom nudi paradajz privlačnog izgleda, čiji plodovi su čvrsti, krupni i pravilnog oblika. Međutim većina se razočara na prvi zalogaj jer prepoznatljiv ukus po pravilu izostaje.

Tokom proizvodnje paradajza proizvođači se većinom fokusiraju na ono što će im povećati proizvodnju, poput veličine samog ploda i dobrog podnošenja skladištenja.

Industrijska proizvodnja, zasniva se na korišćenju hibrida visokog rasta, uz upotrebu mineralnih đubriva i hemije, što za zalivanje, što za prskanje. Paradajz se puni kalijum-nitratom za brži rast, Što rezultira da imate belu žilu posred paradajza plod je tvrd kao kamen i nema nikakav ukus. Zatim se daje kalijum-sulfat za brže zrenje, uz upotrebu pesticida.

Sve ovo je dovelo do skoro potpunog izumiranja sorti čiji su plodobi imali karakterističan ukus koji danas potrošači uzalud traže.