Božić, Božić, blagi dan
Nijedan praznik nema kao Božić toliko narodnih običaja koji su se održali do današnjih dana.
Shutterstock
Najčešći su: polaganje badnjaka, pečenje pečenice, mešenje česnice, položajništvo, posipanje slame po kući uz kvocanje i pijukanje. Na Božić se ljudi umesto uobičajenih oslovljavanja, zdrave sa „Mir Božji, Hristos se rodi“ i uzdravljaju s „Vaistinu se rodi“.
Badnjak
Na selu se zadržao davni običaj da na Badnji dan, u samu zoru, domaćin ode u šumu da poseče cerovo drvo. On bi ga, pre seče, pozdravio rečima: „Dobro ti jutro i čestiti Badnji dan“. Odsečeno drvo se nosi kući. U gradovima se badnjaci kupuju na pijaci ili uzimaju u crkvi ali im je simbolika ista.
Slama
Bitno je da uoči Božića čitav dom pospete slamom, održavajući sećanje na vitlejemsku pećinu. Dok unose slamu, domaćin i domaćica oponašaju kvočku a deca pijuču poput pilića. To je tradicija koja deci najčešće ostaje u sećanju.
Česnica
Božićni kolač koji se mesi specijalno za ovaj dan. U njega onaj koji ga priprema stavlja novčić (zlatnik ili srebrnjak), kao dar Isusu Hristu a na sreću onom ko naleti na njega kad se kolač lomi. Osim novčića stavlja se parče badnjaka koji onome ko odlomi to parče donosi plodnost i dobro zdravlje, a iz istog razloga stavlja se i dren. Česnica se iznosi pre svih jela, tri puta je ukućani okrenu između sebe držeći je rukama i onda se komadi kidaju, ne seku se.
Položajnik
Prva osoba koja uđe u kuću na Božić zove se položajnik ili radovan. On domaćinu želi zdravlje, sreću i uspeh. Kad zakorači preko praga desnom nogom, on ide ka šporetu badnjakom džara vatru uz reči koje otprilike idu ovako: „Koliko varnica, toliko srećica. Koliko varnica toliko parica. Koliko varnica toliko u toru ovaca. Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca. Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja. Amin, Bože daj“. Na odlasku, njemu daruju jabuku, kolač ili peškir.