Foto: Tanjug

Nekontrolisana primena acetilsalicilne kiseline - aspirin, andol, kardiopirin, pogotovo ako se uz ove preparate istovremeno koriste nesteroidni antiupalni lekovi - diklofen, brufen, ketonal, najčešći su uzroci krvarenja iz digestivnog trakta. Mnogi ne znaju da većina standardnih, nespecifičnih NSAIL povećavaju rizik od krvarenja iz digestivnog trakta za dva do četiri puta u odnosu na rizik koji imaju osobe koje ne uzimaju ove lekove.

Stručnjaci upozoravaju da su poslednje tri decenije lekovi postali najčešći uzroci krvarenja iz gornjeg dela digestivnog trakta, i odgovorni su za više od 65 odsto svih krvarenja. Među njima, acetilsalicilna kiselina u maloj dozi od 75 do 100 mg je vodeći faktor koji uzrokuje oko 30 odsto krvarenja.

Klasični NSAIL su na drugom mestu i uzrokuju 18 odsto, a slede oralni antikoagulansi, oralni glikokortikoidi i inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) - i svi su odgovorni za oko pet odsto krvarenja. Istovremeno, davanje više potencijalno ulcerogenih lekova, nažalost, povećava mogućnost krvarenja, a to su i najčešće kombinacije zbog kojih se pacijenati javljaju lekaru sa simptomima krvarenja iz digestivnog trakta.

"Na 100.000 stanovnika gastrointestinalna krvarenja se otkriju kod 100 novih pacijenata godišnje, što je izuzetno veliki broj", rekao je za "Novosti" gastroenterolog-onkolog profesor dr Dino Tarabar.

Foto: Profimedia

"Učestalost krvarenja zavisi i od starosne dobi. Kod starijih od 80 godina je 10 puta veća nego kod osoba starosti od 40 do 60 godina. Smrtnost u prvih 30 dana nakon digestivnih krvarenja varira od 4,6 do 15 odsto. Važno je istaći da najveći broj pacijenata ne umire od iskrvarenja, već od kardiorespiratornih, cerebrovaskularnih i bubrežnih komplikacija, ili zbog pogoršanja postojeće osnovne bolesti."

Iako nema tačnih podataka koliko je ovaj problem zastupljen u Srbiji, procenjuje se da u našoj zemlji godišnje gastrointestinalno krvarenje ima oko 8.000 ljudi. Ako su lekovi odgovorni za 65 odsto krvarenja, a mortalitet u 30 dana nakon krvarenja je od 10 do 14 odsto, proističe da oko 750 ljudi godišnje umre zbog krvarenja uzrokovanih lekovima!

Podaci pokazuju da svega 22 odsto starijih od 65 godina koristi neku zaštitu sluznica želuca i dvanaestopalačnog creva, iako je starost najvažniji faktor rizika za krvarenje. Mali procenat pacijenata na hroničnoj ASA terapiji sa multiplim faktorima rizika uzima gastroprotekciju, čak iako su prethodno krvarili.

"Za zaštitu digestivnog trakta treba koristiti inhibitore protonske pumpe (PPI) i se daju u jutarnjoj dozi pola sta pre doručka. U ovoj indikaciji nema mesta za H2 blokatore, jer su daleko manje efikasni u primarnoj i sekundarnoj prevenciji krvarenja kod pacijenata na terapiji sa ASA", ispričao je dr Tarabar.

Terapiju treba sprovoditi bar onoliko dugo koliko se uzimaju potencijalno agresivni lekovi. Takođe, ASA i NSAIL nikako ne treba uzimati istovremeno, a kod primene nekog od navedenih lekova obavezno treba uzimati lekove koji štite sluznicu digestivnog trakta (PPI). U slučaju novonastalih bolova, prehlade i povišene temperature trebalo bi se posavetovati sa lekarom kada i koje lekove uzimati ili izbegavati.

Slične tekstove nađite OVDE!