DOKTORKA RADOŠEVIĆ: Ovaj lek držite uvek uz sebe, spašava život, ako se popije na vreme!

Savetuje da se aspirin sažvaće jer se ubrzava njegova apsorpcija u krvotok, a time i dejstvo

doktorka
Foto: arhiva

Kad primetite da je osoba doživela srčani udar, vaš prvi i najvažniji zadatak je da pozovete hitnu pomoć. Pod određenim okolnostima, aspirin takođe može da bude od pomoći

Akutni infarkt miokarda, odnosno srčani udar, nastaje tako što krvni ugrušak blokira protok krvi u arteriji koja ishranjuje srce, oodnosno dovodi krv i samim tim i kiseonik i hranljive materije do srčanog mišića.

Tromb može da se stvori ili „zaglavi“ u bilo kom delu tih granajućih arterija koje ishranjuju srce, i što je tromb manji ili dalje ode u svom toku to će manji deo srca biti ugrožen. Posledica blokiranja dotoka kiseonika i hranljivih materija u srčani mišić je oštećenje i izumiranje ćelija pogođenog dela.

Aspirin (acetilsalicilna kiselina), jedan od najstarijih poznatih lekova, osim što je već poznato da se koristi kao lek za ublažavanje bolova i spuštanje temperature, u malim dozama dovodi do smanjenja agregacije trombocita u krvi, odnosno smanjuje šansu za stvaranje tromba i „razređuje“ krv, pa samim tim se preporučuje u sekundarnoj prevenciji infarkta miokarda. Ukoliko se aspirin popije odmah po početku simptoma srčanog udara, on će razrediti krv, sprečiti dalje zgrušavanje i najverovatnije i smanjiti veličinu postojećeg tromba u srcu.

Samim tim se smanjuje i posledica koju će taj tromb ostaviti na srcu. Takođe se savetuje da se aspirin sažvaće jer se time ubrzava njegova apsorpcija u krvotok a time i njegovo dejstvo.

Da li treba da pijemo aspirin preventivno?

Prvo da objasnimo razliku između primarne i sekundarne prevencije. Primarna prevencija znači sprečavanje da uopšte dođe do neke bolesti ili poremećaja. Sekundarna prevencija znači smanjenje posledica koje već nastala bolest nanosi organizmu – npr. pravovremena dijagnoza i lečenje, strategije za sprečavanje ponovnog javljanja, relapsa, sprečavanje dugotrajnih posledica.

Apsolutno je prihvaćeno da se aspirin koristi u sekundarnoj prevenciji srčanog udara. Male doze aspirina (75-100mg/dan) se propisuju svakome ko je doživeo srčani udar kao prevenciju ponovnog infarkta do kraja života. Međutim, uvođenje aspirina kao primarne prevencije, odnosno sprečavanje nastanka infarkta pre bilo kakvog srčanog događaja je vrlo kontraverzno u naučnim zajednicama, i razlikuje se od protokola do protokola.

Ko treba da izbegava aspirin?

Razlog za ove debate je jedno izraženo neželjeno dejstvo aspirina, a to je povećan rizik od krvarenja, posebno u digestivnom traktu. Dakle aspirin treba da izbegavaju sve osobe sa povećanim rizikom od krvarenja – istorija krvarenja u digestivnom traktu, čir, krvarenje na drugim mestima, starost preko 70 godina, smanjen broj trombocita, hronična bubrežna bolest, dugotrajno uzimanje lekova za razređivanje krvi i NSAIL.

Dakle postoje preporuke da aspirin može da se uključi u terapiju kao primarna prevencija isključivo kod ljudi od 40-70 godina sa malim rizikom od krvarenja. Ali, svakako je to nešto što procenjuju lekari na osnovu različitih skorova, i isključivo lekar može da propiše aspirin.

A šta ako osećate simptome infakta?

Uzmite aspirin. Ovo je slučaj kada je apsolutno preporučeno da se uzima aspirin, i to u većim dozama – preporuka je 325mg, ali možete i tabletu od 500 mg, u zavisnosti ko je proizvođač. Tabletu izgrickajte kao bombonu. Time ubrzavate dejstvo aspirina i povećavate šansu da se krvni ugrušak koji se stvorio smanji.

Više sličnih vesti pročitajte OVDE!

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi