MADAM IZ PAKLA ILI ZAŠTITNICA ŽENA Ubila 300 muškaraca, nikada se nije pokajala, a ovo je njen razlog
Foto: Printscreen

U leto ili ranu jesen 1909. on je u St. U Sankt Peterburgu u Rusiji jedna starija žena zaustavila se ispred streljane. Izgledala je kao mnoge Ruskinje tog vremena i niko nije znao koliko je zaista stara. Gotovo niko nije znao ni njeno pravo ime.

Bila je poznata širom Rusije i o njoj se pisalo i na naslovnicama mnogih svetskih časopisa. U Rusiji, čak i danas, od imena pod kojim je bila poznata i danas se kod nekih naježi kičma. Zvali su je „madam Popova“. Bila je jedna od najgorih serijskih ubica u istoriji.

Foto: Printscreen

 

Radikalni "oslobodilac žena"

Malo se zna o ranom životu Aleks Katerine Popove, osim njenog imena. Rođena je u gradu Samari na jugozapadu Rusije sredinom 19. veka. Bila je udata, ali njen brak nije bio srećan.

Osim toga, u svom okruženju bila je svedok i nesrećnih zakona drugih žena koje su muževi zlostavljali, ali je bila uverena da se žene u takvim zakonima hvataju.

To ih je navelo na razmišljanje o oslobođenju žena, što je u to vreme bilo gotovo bogohulno, jer su žene u to vreme bile praktično ljudi drugog reda. Međutim, Aleksa je imala potpuno drugačije poglede na to kako da oslobodi žene od malobrojnih feministkinja u to vreme. Možemo reći da je njen stav bio izuzetno radikalan.

Foto: Printscreen

 

Poslovna odluka - Osvobajanje žena od arsena

Odlučila je da postane osvetnik. Ženama u svom okruženju, za koje je znala da su na ovaj ili onaj način zlostavljane u zakonu, počela je da prijavljuje, skriveno naravno, da može da plati za „oslobođenje tiranskih muškaraca“. Razlog za „oslobođenje“ je mogao biti bilo šta – prevara, zlostavljanje, čak i prevlast žene u braku.

Popova ih je prepoznala kao svoje muževe za mali „napojnicu” rođendana, a zatim im je u piće ili piće diskretno ubacila arsen. Svoju misiju je obavljala skoro 30 godina, od 1879. do 1909. godine, sve dok se jedna od njenih mušterija nije osetila krivom jer je naterala Popovu da ubije njenog muža. Žena je počela da piše anonimna pisma policiji zbog čega Popova plače. Međutim, policija u početku uopšte nije reagovala.

Tek kada je žena lično došla u policiju i podnela prijavu, oni su preduzeli mere. Upali su u stan Aleksa Popova i uhapsili je. Vest da je policija uhapsila plaćenog ubicu nekako je dospela u javnost, a u Samari se ispred njene kuće nakon hapšenja okupila velika gužva koja je zahtevala da je predaju Popovoj i spale na lomači. Na kraju, policija je čak upotrebila vatreno oružje protiv mase da bi je rasterala.

Foto: Printscreen

 

"Sjajno sam izvršila svoju misiju"

Na suđenju pred sudom, madam Popova, kako su je mediji nazvali, priznala je svoje postupke i objasnila da se „ubijala muškarce koji su svoje partnerke tretirali kao robove” i da su njeni postupci bili „dobrotvorni”. Ona se takođe branila da ju je tukao trovač, jer je koristila krastu, zbog koje su njene žrtve prirodno i prirodno umrle, a da nisu ni znale da su otrovane. Rekla je i da je „sjajno izvršila svoju misiju”.

Njeno suđenje je ubrzo okončano i sud ih je proglasio krivima i osudio na smrt streljanjem. Gospođa Popova je tvrdila da je na onaj svet poslala oko 40 muškaraca, ali su na sudu i tokom dugog perioda u kojem ih je Popova „slala“ izračunali da je bilo više od 300 žrtava.

Optužili su i mnoge žene koje su ubile po ugledu na gospođu Popovu kao ubistva, ali mnoge od njih su ili umrle ili pobegle pre nego što je suđenje protiv njih počelo – uglavnom u SAD.
 

Komentari (0)

Loading