AKO PRIMETITE OVE PROMENE NA NOGAMA, HITNO KOD LEKARA: Mogu dovesti do srčanog ili moždanog udara
Foto: Pexels

Imate li simptome bolesti perifernih arterija moguće je da će vam biti potreban dodatni medicinski tretman. To mogu biti lekovi za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka, za snižavanje krvnog pritisaka i holesterola te za kontrolu boli i drugih simptoma.

Kod bolesti perifernih arterija dolazi do suženja u žilama i smanjuje se dotok krvi u udove, uglavnom u noge, i to zbog skupljanja masnih naslaga u arterijama. Takva suženja, osim što stvaraju probleme u nogama, mogu smanjiti i dotok krvi u srce i mozak. Ako uočite neke od niže spomenutih promena na nogama, možda ne bi bilo loše da posetite lekara.

Simptomi bolesti perifernih arterija su:

sjajna koža na nogama

bolni grčevi u kukovima (jednom ili oba), u butini ili u mišićima potkolenice, i to nakon određenih aktivnosti, poput hodanja ili penjanja stepenicama

utrnulost ili slabost nogu

hladnoća u jednoj potkolenici ili stopalu, naročito u poređenju s drugom stranom

rane na prstima, stopalima ili nogama koje neće zarasti

promena boje nogu

gubitak kose ili sporiji rast dlaka na stopalima i nogama

sporiji rast noktiju na nogama

bez pulsa ili je puls slab u nogama ili stopalima

erektilna disfunkcija kod muškaraca

Na povećane rizika od razvoja bolesti perifernih arterija utiče pušenje, dijabetes, pretilost (indeks telesne mase veći od 30), visoki krvni pritisak, visok holesterol, starenje (naročito nakon 50 godine života) te porodična istorija bolesti perifernih arterija, bolesti srca ili moždanog udara.

Ljudi koji puše ili imaju dijabetes su zbog smanjenog protoka krvi pod najvećim rizikom od razvoja bolesti perifernih arterija, ističu u klinici Mejo. Napominju kako lečenje bolesti perifernih arterija ima dva glavna cilja:

Upravljajte simptomima, poput boli u nogama, tako da pacijent može normalno nastaviti s fizičkim aktivnostima.

Zaustavljanje napredovanja ateroskleroze u celom telu kako bi se smanjio rizik od srčanog i moždanog udara.

Kao prvo, važno je promeniti neke životne navike kako bi rizik od razvoja komplikacija bio što manji. Na primer, ako pušite – prestanite s tim ili bolujete li od dijabetesa, držite ga pod kontrolom. Takođe, hranite se zdravo, redovno vežbajte, otopite višak kilograma i pokušajte živeti pod što manje stresa.

Imate li simptome bolesti perifernih arterija moguće je da će vam biti potreban dodatni medicinski tretman. To mogu biti lekovi za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka, za snižavanje krvnog pritisaka i holesterola te za kontrolu boli i drugih simptoma.

Postoje i zahvati na krvnim žilama koji pomažu – angioplastika i aterektomija.

Angioplastika je postupak koji se praktikuje za otvaranje začepljenih žila i to na način da se u žilu putem katetera umetne mali balon koji se potom na mestu suženja napuhne. To se često kombinuje s postavljanjem male žičane mreže – stenta koji arteriju kasnije drži otvorenom, odnosno smanjuje mogućnost ponovnog suženja.

Aterektomija je postupak uklanjanja naslaga iz iz arterija, a koje ometaju protok krvi. Kad se te naslage uklone, arterija se širi i poboljšava se cirkulacija.

Ateroskleroza se može pojaviti u bilo kojem delu tela

 Ateroskleroza je sužavanje i zadebljanje arterija, i razvija se godinama bez da uzrokuje simptome. Može se pojaviti u bilo kojem delu tela. Ukoliko se pojavi u blizini srca govorimo o koronarnoj arterijskoj bolesti, ukoliko se pojavi u nogama govorimo o perifernoj arterijskoj bolesti. Sužavanje i zadebljanje arterija događa se zbog nakupina masnog materijala, holesterola i drugih supstanci na zidovima krvnih žila. Ove naslage nazivamo plak. Puknuće plaka može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Prema nekim procenama, oko 17,5 miliona ljudi u svetu premine od kardiovaskularnih bolesti svake godine, a 80 posto se odnosi na stanovnike zemalja sa srednjim i niskim dohotkom. Kardiovaskularne bolesti uglavnom su uzrokovane aterosklerozom – promenama, oštećenjima i naslagama na stenkama arterija.

Svaka bolest srca, vaskularne bolesti mozga odnosno bolesti krvnih žila mozga spadaju u kardiovaskularne bolesti. Najčešće kardiovaskularne bolesti uključuju koronarnu srčanu bolest (npr. srčani udar) i cerebrovaskularnu bolesti (npr. moždani udar). Kontrola uzroka rizika kao što su prehrana, telesna aktivnost, upotreba duvanskih proizvoda i kontrola krvnog pritiska mogu smanjiti rizik od navedenih bolesti.

Komentari (0)

Loading