Ispovest Despota posle rizične operacije na mozgu

Dvadesetpetogodišnji sportista uhvatio se u koštac sa problemom i borio se svom snagom, u čemu su mu pomogli porodica, prijatelji, ali i javne ličnosti i bivši cimeri sa imanja u Lisoviću.

- Trebalo je da idem na neki sastanak sa verenicom, kada je počela da me boli glava. Imao sam pritisak 145 sa 135. To je bilo predinfarktno stanje, mogao sam da umrem. Ja ni tada nisam hteo da idem kod doktora, ali me je verenica Mirna ubedila. Ipak, imao sam veoma neprijatno iskustvo sa doktorom. Razumem da on mora da mi kaže realno stanje stvari, ali je bio veoma grub. Rekao mi je: "Slušaj dečko, znam da imaš 25 godina, ali nakon operacije postoji velika mogućnost da ti leva ruka i noga ostanu nepokretni." Rekao je to potpuno hladnokrvno, nije mi dao nikakvu nadu. Ali posle mi je doktor iz Banjaluke ulio neverovatno poverenje - rekao je Despot na početku ispovesti.

 

- Pre operacije pokušao sam i sa alternativnom medicinom, i tih mesec dana su bili veoma teški jer nisam smeo ništa da jedem. Smeo sam mogao da pijem vodu i jedem neke klice i presnu hranu, bez soli, bez ičega. Ali nisam imao bolove. Onda se stanje pogoršalo. Zbog toga sam morao da odem na operaciju pre dogovorenog termina. Eto, ja se, na primer, puta od rodnog mesta do Banjaluke ne sećam uopšte.

Zaposleni u bolnici gde je operisan potpuno su ga oduševili i ulili mu nadu da će sve proći u najboljem redu, što je doprinelo tome da Stefan nema strah od operacije.

- Ljudi u Banjaluci su neverovatni, obraćaju pažnju na pacijente. Kad sam otišao tamo, bio sam uplašen, a čekali su me osmesi sa svih strana - od tetkice koja čisti do sestara i doktora. Posebnu zahvalnost dugujem doktoru Joksimoviću. Moja operacija je trajala oko šest i po sati. Tumor je bio kao jedan poveći grejp, zauzimao je gotovo trećinu glave, što je mnogo, s obzirom na to da ja nisam imao nikakve simptome - ispričao Despot.

Posle operacije usledio je naporan proces oporavka, ali je Stefan osnažio svoju psihu i nastavio da se bori.

- Nakon operacije sam brzo stao na noge, ali sam prvih dana imao problem sa levom rukom i nogom, nisu funkcionisale uopšte i to mi je, psihički, najteže palo. Samo ja znam šta se odvijalo u mojoj glavi tada, s obzirom na to da sam sportista... Bilo je veoma teško, ali ja sam se zainatio i rešio sam da kroz to prođem sam. Sve je u glavi, ako odlučite da vas nešto ne boli, to stvarno neće boleti. Kada vam se dogodi ovako nešto potpuno promenite pogled na svet. Na primer, ja sam pre bio mnogo negativan, stalno sam bio namršten i ništa me nije zadovoljavalo. Danas me srećnim čini kad vidim da je napolju sunčano, da mogu da šetam - rekao je bodibilder.