Zoran Radmilović je rešio da uradi NEOČEKIVANU STVAR i tako stvorio najgenijalniju predstavu ikada!

Sad je začuđujuće da „Radovan III“ nije odmah dočekan od kritike hvalospevima, ali…

“U Atelje 212 došla sam 1982, i to sa FDU, gde sam bila asistent. Muci Draškić mi je dao neke uloge, pa sam odigrala jednog veoma zahtevnog Beketa, i na kraju me je pozvala Mira Trailović. I od tog trenutka bila je ogromna radost i ostvarenje mog sna, gde ja treba da budem i sa kakvim ljudima treba da radim, pa nisam ni gledala na te table. Bilo je važno da sam tu”, ispričala je u intervjuu za Nedeljnik glumica Gorica Popović.

U Ateljeu su tada bile sve “gromade”, poput Mire Trailović, Zorana Radmilovića…

“I došao je taj trenutak da od svih ljudi ovde ja najviše pamtim. Pamtim divne ljude iz Ateljea i divna gostovanja. Ovde su birani ljudi koji su stvarali duh ovog pozorišta. Nešto lepo i blesavo, što je publika jako volela. Kritika nije uvek dočekivala predstave iz Ateljea s velikom ljubavlju i mnoge stvari su proglašavali površnim humorom. To je bilo i u slučaju čuvene predstave ‘Radovan III’, ali publika je sve to prepoznavala”, rekla je ona.

Sad je začuđujuće da „Radovan III“ nije odmah dočekan od kritike hvalospevima, ali…

“Pre toga su bili ‘Maratonci’, prva komedija Dušana Kovačevića igrana u Ateljeu, i imala je ogroman uspeh. I onda je došao Radovan III, koji nije odmah ‘proradio’. Ali onda je to Zoran Radmilović dohvatio u svoje ruke. I krenuo je da se igra, da dodaje, da jednostavno pravi čudo od te predstave. Zoran je od ‘Radovana III’ napravio fantastičnu predstavu i ceo ansambl oko njega je bio fascinantan i puštali su ga da radi šta hoće, jer su shvatili da je to nešto što će da ostane. Zoran je neke štosove voleo da isproba, pa ako prođu – prođu, a ako ne, onda bi odustajao od njih…”, ispričala je glumica.

A ostalo je – legenda…