RADE ŠERBEDŽIJA JE TREBALO DA ODRŽI GOVOR NA SAHRANI MILENE DRAVIĆ: Sve vreme je ćutao, a sada je priznao i zbog čega

- Videli smo se u Puli u julu. Bili smo nekoliko dana zajedno i to je bilo naše poslednje viđanje. Trebalo je da se vidimo u avgustu, kada sam bio u Beogradu, ali sam bio prehlađen, te smo se samo čuli telefonom.

Da li je tačno da je trebalo da pročitate govor na njenoj sahrani, ali da to ipak niste mogli?

- Oni su tražili da ja govorim na sahrani, ali sam rekao da neću. Ne samo što mi je bilo teško nego kad ti neko najrođeniji ode, onda se ne govori. Oni su mi bili familija. Milenu i Gagu doživljavao sam kao brata i sestru.

Jeste li vi bolji glumac, pisac ili pevač?

- Moja Lenka je, posle Dragana Nikolića, najduhovitija osoba. Ona kaže da sam tako dobar glumac da mogu da odglumim da znam da pevam. To i nije daleko od istine. Glumu ne doživljavam kao ozbiljnu profesiju, pa učim i svoju decu i studente da je ne shvataju tako, već da razmišljaju šire i crpe od života. Za glumce je važno da budu posebni ljudi.

Kako se snađete nakon snimanja nekog filma u Americi, gde je filmska industrija mnogo razvijenija nego u Srbiji?

- Ponekad se iznenadim i iznerviram kad ponovo uđem u neku takvu siromašnu kinematografiju, ali je zapravo sve isto. Tamo su glamur i pogodnosti, ali si na kraju sam sa svojim režiserom ispred kamere, da li bio najsiromašniji ili najbogatiji film.

Živite na relaciji Srbija - Hrvatska - Amerika. Gde se najviše osećate svojim?

- Kod kuće, pored moje Lenke i dece.