Ovo sigurno niste znali o Nedi Arnerić: Bila je se*s simbopl Eks-Ju, bavila se politikom i bila je član ove partije

Smetalo mi je da prave od mene seks-simbol, a ja izgaram da igram antičku dramu i Šekspira. Verovali ili ne, htela sam i da budem ružna na filmu. I bila sam u nekim ulogama pa me to baš radovalo - reči su proslavljene glumice Nede Arnerić (1953-2020).

Vest o njenoj iznenadnoj smrti 10. januara, u njenom stanu na Vračaru, pobuđujući veliku tugu, gromoglasno je odjeknula. Preneli su je, uz osvrte na njenu bogatu karijeru, i mnogi mediji u regionu. Sarajevski portal Klix.ba piše da je važila za jednu od najboljih glumica bivše Jugoslavije. Zagrebački "Jutarnji list" je naziva "jednom od najvećih zvezda bivše države". Vest o njenoj smrti na udarnim mestima objavili su i crnogorski RTCG, CDM, zagrebački "Večernji" i "Dnevnik", kao i banjalučke "Nezavisne"...

IZUZETNA LEPOTA

Kada bi u samo nekoliko redova trebalo reći šta je sve značila i zračila, deo toga bi svakako moglo biti i to da je, vrlo smelo za vreme u kom je počinjala, istovremeno sa posebnim, visokim umetničkim dometom, napravila u ondašnjoj jugoslovenskoj kinematografiji radikalan iskorak, između ostalog, postavši protagonista erotike koja nikad nije sama sebi cilj, naprotiv. Uz ogroman dar, harizmu i ljudskost, njena izuzetna lepota, na neki čudesan način bezazlena, naivna mladalačka drskost prepletena sa iskrenošću i otmenošću, svojevrsno su obeležje glumačkog bića Nede Arnerić koje je na najrazličitije načine dolazilo do izražaja u raznim ulogama.

A šturi podaci njene impresivne biografije kažu... Rođena je 1953. u Knjaževcu. Već sa 10 godina postala član nekada čuvane dramske grupe Bate Miladinovića. Sa samo 13 godina snimila je prvi film - "San" Puriše Đorđevića kojim je osvojila i publiku i kritiku. Igrala je i u drugim njegovim čuvenim filmovima, poput "Jutra", "Oh, divljino"... I to uz Milenu Dravić, Miju Aleksića, Ljubu Tadića...

ULOGE I PONUDE

A bilo joj je samo 16 kada je upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesore Milenka Maričića. Međutim, ubrzo su na putu do diplome iskrsle prepreke. U ono vreme glumci tokom studija, naročito u prvoj i drugoj godini, nisu mogli da snimaju filmove, a njoj su se nizale uloge i ponude koje se ne odbijaju. Uz to, pomenimo, roditelji koji su je podržavali u svemu pa i u tome, razume se, strepeli su da će talas glumačkog uzleta brzo proći. Nije prošao, znamo, nisu bili u pravu, ali jesu joj pružili svu podršku i da upiše Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je diplomirala 1980. godine.

Godine 1968, između ostalog, snima film "Višnja na Tašmajdanu", igrajući ulogu koja će je dodatno proslaviti i uvrstiti u sam vrh ondašnjeg jugoslovenskog glumišta. Hroničari i znalci beleže da je krajem šezdesetih "postala kultna figura", glumački na najbolji način stajući rame uz rame sa Ljubišom Samardžićem, Miodragom Petrovićem Čkaljom, Velimirom - Batom Živojinovićem... i drugima.

A ona je, kada je umro, o Bati Živojinoviću kazala:

- Kad pomislim na Batu, u svesti mi odzvanja jedna reč. Gazda! Ne u onom uvreženom značenju, značenju na prvu loptu. Već gazda u najpozitivnijem mogućem smislu te reči. Taj čovek je bio gazda života, gazda situacije, gazda filma. Gazda kao neko ko razume stvari, ovladava njima i pameću i uvidima i emocijama i naklonošću... Od njega sam učila i kako se gazduje sopstvenom snagom.

SEKS-SIMBOL

Faktografija kaže da je od 1969. godine živela i radila i u inostranstvu i u Jugoslaviji. Između ostalog, godine 1973. snima film "Shaft in Africa" koji dobija status kultnog, a čuvene scene u kojima je naga načinile su je seks-simbolom toga vremena. Njena inostrana karijera nije bila sasvim podržana od roditelja te je, uz još neke svoje razloge, od nje odustala. Mnogo kasnije je govorila da se nikada zbog toga nije pokajala i da je zahvalna roditeljima na tom uticaju. Iste te, već pomenute, 1973. igrala je lik Jagode u filmu "Sutjeska", a potom se, na preskok, nižu role na velikim i malim ekranima u ostvarenjima "Užička republika", "Grlom u jagode", "Ispravi se Delfina", "Ljubavni život Budimira Trajkovića", "Ko to tamo peva", "Nedeljni ručak", "Moj otac na određeno vreme", "Priče preko pune linije", "Varljivo leto '68"...

Na vest o njenoj smrti Lordan Zafranović je, između ostalog, rekao da je bila “rođena za film”, a ona je, podsetimo, impresivno igrala u njegovim filmovima "Osmi dan u nedelji" i "Haloa - praznik kurvi" koji prati život bračnog para iz Nemačke; zanosne mlade Majre i vremešnog joj supruga Manfreda (Stevo Žigon), na avanturističkom letovanju na Jadranu. Neda je Majru otelotvorila uz snažnu a svedenu punokrvnu putenost i žudnju za životom koja, uprkos tamnoj strani strasti, izbija iz svake pore, a Majra je Nedi donela Zlatnu Arenu na Filmskom festivalu u Puli.

PONOVO U PULI

Trebalo bi i vremena i prostora da se, tek ovlaš, kaže po koja reč o raznim njenim ulogama. Jedna od poslednjih je u hrvatskom filmu "Aleksi" Barbare Vekarić s kojim je 2018. bila na Filmskom festival u Puli, kojom prilikom je rekla i ovo: "U pulskoj Areni mi srce uvek lupa kao ludo. A uvek, kroz čitavu karijeru, veliku čast i zadovoljstvo mi je činilo da se duboko poklonim publici. (...) Igram, u ovom vrlo interesantnom, zanimljivo rađenom filmu, starovremensku majka koja bi da zadrži ćerku na tom ostrvu, u porodičnom poslu pravljenja vina. Ne pruža joj podršku da razvije svoj talenat, ni da ode u beli svet, što ta mlada devojka toliko želi. Nećemo o tome da li je junakinja na kraju filma otišla u veliki svet, što joj kao Neda Arnerić od srca želim."

Uz priznanja koja je kroz karijeru osvojila na Pulskom festivalu Neda Arnerić je dobila i niz drugih nagrada, među kojima su Plaketa jugoslovenske kinoteke, Beogradski pobednik, "Pavle Vuisić"...

Jezikom brojki, po IMDB-u, na malim i velikim ekranima ostvarila je blizu 120 uloga. Veoma je držala do pozorišta i svojih teatarskih rola, a odigrala ih je preko 40. Pomenimo samo tek nekolicinu predstava: "Kir Janja" u režiji Dejana Mijača, "Profesionalac" Zvezdara teatra, dugovečnu "Igru parova" (Beogradsko dramsko), "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo" gde joj je partner bio Feđa Stojanović...

Jedna od poslednjih bila je uloga u predstavi "Aleksa u Zemlji čuda" prema tekstu Branka Milićevića na sceni pozorišta "Puž", o čemu je, za medije, kazala: "Veliki je izazov igrati u predstavama za decu zato što je to zapravo najzahtevnija publika. Ne možete da ih zavedete, izmanipulišete, da ih osvajate glumačkim cakama... Njihova je snaga u iskrenosti. Iskreni su i kada se plaše, i kada plaču, i kada navijaju, i kada se smeju. Inače, meni je svaki posao kao da ga radim prvi put. Ne oslanjam se na staru slavu, nisam se nikada uljuljkivala na lovorikama, tako sam i vaspitavana. U svakoj novoj ulozi se uvek borim i dajem kao da mi je prva."

POSEBNA DELFINA

U jednom intervju potpisniku ovih redova rekla je da u njenoj karijeri na neki način posebno mesto ima film "Ispravi se, Delfina"... A, nakon nekog vremena, uz podsećanje na tu izjavu, kazala je: "Tu sam ulogu baš volela. Na neki način je možda bila i prekretnica... Teška, ozbiljna uloga. To je žena koja kao nije ambiciozna, ali u stvari sve radi da sprovede u delo ono što je zacrtala. Zbog toga sam je nekako prepoznavala u sebi lično. Ni ja nisam naročito ambiciozna, ali kad se prihvatim nekog posla i zadatka, onda to sprovodim u delo svim svojim snagama, pedantno i tačno. Delfina je sebi zacrtala krupan zalogaj - da prepliva Lamanš po svaku cenu. Mnogo joj se toga isprečilo na putu, ali uspela je. A kad su je dočekali novinari, slava, raskošne haljine, shvatila je da to nije njen život, okrenula se i otišla u nepoznatom pravcu. Jer njoj je bilo važno da prepliva Lamanš, a ostalo je nevažno."

Na pitanje, kada bi počinjala iz početka šta bi rekla sama sebi, kazala je: "Ne brini, ispravićeš se, Delfina."

Brakovi

Bila je u braku sa rediteljem Dejanom Karaklajićem, glumcem Radetom Markovićem i doktorom Miloradom Mešterovićem. Vrlo teško je podnela smrt trećeg muža s kojim je bila u harmoničnom braku preko 35 godina. Veliku pažnju javnosti privuklo je i kada ju je prošle godine u februaru, posle muževljeve smrti, brat pronašao bez svesti u njenom stanu, posle čega je bila hospitalizovana na VMA, kao i kada je pre četiri godine pala sa balkona svog stana. Nedavno je govorila za medije da je to sve iza nje i da planira put u Indiju. U noći njene smrti među šokiranima tužnom vešću bili su i njeni bliski prijatelji s kojima je za koji dan trebalo da ide na skijanje...

Galerija

Kao istoričar umetnosti jedno vreme držala je u Beogradu galeriju izrazitog renomea, a premda nije bio predmet velike medijske pažnje, izuzetan je njen dugogodišnji veliki doprinos radu Niš art fondacije koju je osnovao renomirani slikar koji je živeo i radio u Njujorku Radovan - Lale Đurić (1945-2014), kao podršku ovdašnjim mladim slikarim, a koju je i vodila nakon smrti osnivača. "Gledam ove radove mladih ljudi i lepo mi odzvanjaju Laletove reči kako je talenat najveća vrednost na svetu. I jeste!", govorila je.

Kratko u politici

Imala je jasan, građanski, politički stav i u Demokratsku stranku se učlanila 1996, učestvovala na nekad čuvenim a danas zaboravljenim protestima do 2000, kada je upoznla kasnije ubijenog premijera Đinđića i postala i poslanik u parlamentu (2000 - 2004). Nakon Đinđićeve smrt, povukla se iz politike.