Mikijev brat rasplakao celu salu
Komemoracija Mikiju Jevremoviću održana je u beogradskom Domu sindikata.
Lj. Tozev
U Dom sindikata među prvima su došla pevačeva deca: ćerka Jelena i sinovi Stefan i Đorđe. Okupio se i veliki broj Mikijevih prijatelja i kolega sa javne scene.
Došli su Đorđe Marjanović, Željko Samardžić, Željko Joksimović, Bane Obradović, Minja Subota, Matija Bećković, Nenad Jezdić, Suzana Mančić, Predrag Živković Tozovac i drugi.
U govoru posvećenom ovom velikom umetniku otkriveno je da je Miki snimio svoju poslednju pesmu, ali njeno izdavanje nije dočekao:
- Govorio je kako se svaki stih mora doživeti srcem. Imao je preko 15 miliona prodatih ploča... Snimio je poslednju pesmu koja treba da izađe na proleće, ali Miki to nije dočekao.
Nekoliko reči o Jevremoviću rekao je i Predrag Živković Tozovac.
- Ako postoji neko ko je život oslikao u pesmama, onda je to Miki. On je za mene svetski umenik koji nikada ne umire. Žao mi je što je otišao tako rano. Od srca i duše hoću da kažem njemu, Bog mu je podario talenat i sve ono što treba da ima pevač. Hvala mu što je postojao!
Nenad Jezdić pročitao je govor koji je pripremio Matija Bećković.
- Pozajmio sam novac jednom prilikom od Mikija. Nikada mi nije tražio da mu vratim, ali evo dokaz da pamtim sve što se desilo. Hvala mu na tome i ovo je način da mu se odužim i kažem da nisam zaboravio - napisao je Bećković, između ostalog.
Ipak, najdirljiviji govor održao je Mikijev mlađi brat Zoran Jevremović.
- Dragi moj burazeru, za sve ovo vreme trudio sam se da budem tvoja senka i potpora. Slavili smo zajedno mnoge festivalske pobede, proslavljali tiraže, pevali zajedno. Bio sam uz tebe i kada ti je bilo teško, mnogo teško. Od mame, tate, seke dobio sam u amanet da te čuvam, uspelo mi je to do pre neki dan. Nisi odgovarao na telefonske pozive, posumnjao sam. Moj Dejan je ludački vozio. Mislio sam u sebi samo da ne zakasni. Tvoja ispružena leva ruka prema meni i moj osećaj da si tog trenutka hteo nešto da mi kažeš, davalo mi je nadu... Ipak, bog je hteo drugačije. Ovaj primerak monografije, povodom tvog velikog jubileja, prvi sam zadržao za sebe. Ovaj poslednji, danas na groblju, pružiću ispod one ispružene ruke. Tako ćemo biti zajedno - rekao je Zoran.
Posle njegovog govora čula se pesma Mikija Jevremovića "Zašto nestaje sjaj".
Pred sam kraj komemoracije Đorđu Marjanoviću je pozlilo, ali su prisutni odmah reagovali i prineli mu šećer i vodu, posle čega je muzičar došao sebi.