Jelisaveta Orašanin otkrila planove: Narednih godina neće živeti u Srbiji

Za Jelisavetu Orašanin Teodosić porodica je trenutno važnija od karijere. Glumica odnedavno živi u Bolonji i prati supruga Miloša Teodosića, a u Beograd dolazi povremeno zbog predstave „Hotel 88“ i obaveza u matičnom Beogradskom dramskom pozorištu.

Bili ste nedavno u Beogradu, nakratko, na premijeri predstave o „Lepoj Breni“ i jubileju „Hotela 88“. Da li vam fali pozorište?

- Došla sam na premijeru u Bitef da podržim Vladu Aleksića i Tamaru Krcunović, a „Hotelu“ se uvek rado vraćam. Najviše mi nedostaju moje kolege, jer je to projekat koji smo sami napravili i nije iza nas stala nijedna institucija. Napravili smo i veliki uspeh, u kome sad svi uživamo. Predstava se sad igra i bez mene.

Kako vas se dopada Nina kao Sandra?

- Nina je moja drugarica s klase i sjajna glumica. Odlično i na svoj način igra blogerku Sandru. Predstava nastavlja da živi. Mi se šalimo da je „Hotel 88“ naša firma koja mora da radi i kad su zaposleni, kao ja, na bolovanju (smeh).

Najavili ste i rad na nastavku predstave. Kada je planirana premijera?

- Probe su uveliko u toku. Premijeru mogu ekskluzivno da najavim krajem februara. Moram da kažem da ljudi ne očekuju drugi deo „Hotela“, već će biti ista glumačka ekipa i radnja se dešava u hotelu. Predstava je komedija, ali drugačiji i malo ozbiljniji tekst. Želimo da celu priču podignemo na neki viši nivo.

Kada ćemo videti vaš film „Hotel Beograd“ i da li vam je bilo teško da snimate s Rusima, čiji jezik ne govorite?

- Film će biti prikazan u februaru ili martu u Beogradu i Moskvi. U „Hotelu Beograd“ glumim na srpskom, a ruski jezik je pomalo sličan našem. Imala sam dosta snimajućih dana i mislila sam da s lakoćom već učim taj jezik. Posle sedmog dana pokušavala sam da govorim ruski jezik. Na kraju su me svi zezali da i ja govorim ruski jezik.

Upisali ste časove i italijanskog jezika...

- Naredne tri godine živećemo u Bolonji jer Milošu toliko traje ugovor. Želim da naučim taj jezik. Bačena sam u vatru jer tamo skoro niko ne govori engleski jezik. Imam časove i trudim se da ga što više koristim, a Italijani su takvi da mi pomažu i nadam se da ću ga uskoro propričati.

Neka vaša novogodišnja želja...

- Uvek poželim da budem zdrava, kao i moji najbliži.