Jelisaveta je pravi profesionalac, odradila je to kao...

Svetsku publiku pridobio je nekoliko godina kasnije, kada je zaigrao sa facama iz Holivuda u filmu o mladom čarobnjaku Hariju Poteru.

Od tada Peđa nema mira… Prepoznaju ga i deca i stariji, a kao javnoj ličnosti takve stvari mu prijaju. Poslednjih deset godina Peđa živi i radi u Pragu, a kada dobije neku ulogu u Beogradu, vrlo rado je prihvata i vraća se u svoju domovinu. Trenutno je završio snimanje treće sezone serije „Ubice moga oca“ a sa čitaocima VIP magazin je podelio utiske sa snimanja, prisetio se snimanja „Harija Potera“ i otkrio šta najviše voli u Pragu.

Snimanje treće sezone „Ubica“ je završeno, vi igrate ministra Nikolu Kovačevića, koji je negativac. Kako publika reaguje na vas?
- Scenario, izbor glumaca, reditelj… Sve u ovoj seriji je odlično odrađeno, zato nas publika toliko voli i gleda. S jedne strane sam srećan što me ljudi vole, pričaju o mojoj glumi, to je san svakog glumca, ali s druge strane sam zgrožen jer je ministar monstrum i ne ulazi mi u glavu šta publika može da voli na njemu.

Od negativca do pozitivca, dijapazon vaših uloga je širok. Da li vam je ikada smetalo što igrate nekoga koga će publika osuđivati, nekog kriminalca, ili su vas baš takve uloge privlačile?
- Tome nikada nisam pridavao značaj, to me ne uzbuđuje uopšte. Samo mi je bilo bitno da se ne opteretim tekstom i da takve probleme ne donosim kući. Više me je plašilo da ne sanjam tog negativca koga igram, da me ne juri (smeh)… Sve je to igra sa ulogama, koju mi glumci najbolje poznajemo.

Kada se pripremate za neku ulogu, šta vam predstavlja najveći problem?
- Tvrdim da je vreme problem koji ima svaki glumac. Koliko god vremena da nam daju, uvek na fali još… Još neki dan, još neki sat, još neki minut. Dosta smo ograničeni. Znate, ponekad dobijem tekst noć pred snimanje serije, a šta je to? Pa ništa, i onda je to bitka ogromna… (smeh) Ja sam u fazi života da počinjem da zaboravljam, a ne da pamtim… (smeh) Apelujem, dajte glumcima više vremena.

Pre više od 20 godina ste napustili Srbiju i srećnu zvezdu našli u Češkoj, u Pragu. Mnogima ste baš zbog toga uzor, jer ste se osmelili i otišli, kako savetujete naše mlade glumce povodom odlaske u strane zemlje?
- Istina je da ja dosta glumim na češkom, ali za to mi je trebalo mnogo vremena, truda, suza i znoja. Prag je sada centar Evrope, mnogo se snima… Uslovi su fantastični, tako da svim mladim glumcima koji su željni da bar nakratko osete ta velika svetla glume, rekao bih da krenu odmah. Čak i da ne dobiju ulogu, osetiće tu magiju Praga. Lepo će se provesti… Ipak, naši glumci imaju najviše šanse, koliko jezika znaju. Vidim da se mnogo snima po Rusiji, a to je fenomenalno. Svet je sada postao interesantniji i bliži i imaju dosta prilika.

“Krvav je to ’leba, nema socijalno, nema topli obrok.“ Ovo je vaša rečenica iz filma „Kad porastem biću Kengur“, ima li istine u tome?
- (Smeh).. Svaki ’leb je krvav. Ovde je dosta teško, svojim prisustvom se borim da nam bude bolje, ali ne vidim ja neki izlaz…

Snimajući seriju „Ubice moga oca“ imali ste nekoliko scena seksa sa Jelisavetom Orašanin o kojima se mnogo pričalo?
- Hmmm, pa jeste, tako je… To je bilo u prošloj sezoni. Mislio sam da će mi što sam stariji i iskusniji biti lakše da snimam erotske scene, ali sam se prevario. Jelisaveta je to super odradila, bila je pravi profesionalac. Iako sam glumac, takve scene mi nikada nisu prijatne. Mojoj partnerki Mariji to nije smetalo jer razume da je to posao.

Od snimanja filma „Hari Poter i Vatreni pehar“ prošlo je više od deset godina, ali ta uloga vam je otvorila holivudska vrata, kakve uspomene i sećanja nosite sa tog snimanja?
- Da, to je bilo davno, ali sve pamtim. Kada se sećam tog perioda, prvo pomislim da sam bio veoma razočaran. Razočaranje je došlo kada sam video scenario jer je knjiga potpuno drugačija, a film je suzio taj prostor o kojem mašta svaki glumac. Na tom projektu sam proveo godinu i po svog života. Pola godine pripreme, pola godine snimanja i još pola godine sređivanja nekih scena. To je baš taj prostor koji oni daju glumcima koji mi ovde nemamo, ali svi očekuju da uvek budeš spreman, i to do perfekcije.

Pročitajte još: