Jednim potezom potpisao smrtnu presudu, pričao je da ga više ne zovu da glumi, a žalio se i na ponižavanje...

Čuveni glumac u jednom od poslednjih intervjua rekao je da je u poslednjih godinu dana odbio više uloga nego u celoj svojoj karijeri, jer su u pitanju ponude koje vređaju njegovo dostojanstvo i dugogodišnji renome, kako profesionalno tako i finansijski.

Kroz dugogodišnju karijeru Ivan Bekjarev ostavio je svojevrstan pečat različitim ulogama. Sem što je publika uživala da ga gleda u pozorištu, raznim filmovima i serijama, glumac iza sebe ima godine iskustva i kao profesor glume. Upravo zato, mnoge čudi činjenica da ga sve ređe gledamo na malim ekranima, pogotovo u vreme hiperprodukcije.Ivan Bekj

Jutjub printskrin

Pogledaj galeriju

Tanjug/Nemanja Jovanović 14.3.20

Pogledaj galeriju

Printskrin Clip.rs

Pogledaj galeriju

Alo/Marko Metlas

Pogledaj galeriju

Marko Metlaš

Pogledaj galeriju

TANJUG /FILIP KRAINCANIC

Pogledaj galeriju

- Razočaran sam što me sve manje zovu, a i kad pozovu, nude uloge koje moram da odbijem. Nisam odbio toliko uloga za celu karijeru koliko u poslednjih godinu dana. To su tako ponižavajuće uloge, maltene svaki statista može da ih odigra. Ponešto i prihvatim, ali sam se pokajao za mnoge uloge. To je strašno, a tek kad dođemo do pitanja visine honorara, tek onda je sve sramno. Toliko je naš posao obezvređen, da nemam reči. To je nikad gora situacija - iskren je Bekjarev, i objašnjava kakve su uloge u pitanju:

- To su uloge ispod svakog glumačkog dostojanstva. Nude mi, recimo, da kažem dve rečenice u nekoj seriji, koje može svaki statista da odigra, ne treba im školovan glumac za tako nešto. Onda još plus honorar koji je toliko bedan, da nemam reči. Strašno je to, ali mislim da je malo tome doprinela i hiperprodukcija glumaca. Svako selo maltene ima svoju akademiju, i ti glumci prihvataju sve i svašta za nikakve pare i ruše nam cenu našeg rada.

Poznati umetnik takođe isticao je  da je pojedinim glumcima ograđen put ka novim ulogama zbog glumačkih klanova.

- Ranije se znalo, odeš u bilo koje pozorište i znaš zbog kojih si glumaca otišao. Sad kad odeš, gledaš iste glumce svuda, u najboljim ulogama. Pa da li je moguće, a hvalimo se da imamo mnogo dobrih glumaca, što i jeste tačno. Ta izjava me i dalje košta, ali ću je ponoviti, to je jedan klan protiv kojeg sam ustao i zato me verovatno ne zovu. Isti glumci su svuda - odete na premijeru filma, tu su ti glumci, odete kući, gledate TV seriju, isti glumci, preseku reklame seriju, opet ti isti glumci, ama zaboga, ima li boga - zabrinut je tada bio Ivan i dodao: 

- Isti režiraju, isti glume, sve isti. Recimo, ja imam neke reditelje koji me nikad nisu zvali, a nikad neću saznati zašto. Sa nekima sam odrastao u istoj kući. Neću da ih pominjem, ali u svakom slučaju usprotivio sam se takvom rezonovanju i klanovskoj politici. Pogotovo sam se usprotivio kad sam započeo svoju karijeru kao profesor na Akademiji i verovatno sam tada potpisao sebi presudu. To je razlog što mi sada nude takve zadatke koji su ispod svakog dostojanstva, i glumačkog i ljudskog, pogotovo u odnosu na ono što sam radio do sada.

S druge strane, Bekjarev nije krio ponos što publika i dalje pamti neke od njegovih kultnih uloga u televizijskim serijama.

- Uvek sam se trudio da ne igram istu ulogu ceo život i svakome sam udahnuo nešto novo. Trudio sam se da ne uđem u taj rizik iako neki glumci igraju celog života iste likove. Ja sam se grozio toga, meni je transformacija najbitnija stvar u glumi i uvek sam se trudio da budem drugačiji. Recimo, u „Boljem životu” sam izmislio ono povlačenje kragne i mašne, u „Otpisane” sam ubacio rečenicu “Op, trt, gevezen zajn!“, u „Srećnim ljudima” sam smislio da imam kajlu da se podsmehnem onima koji i danas idu sa tim zlatnim kajlama, pa sam imao repić i tako dalje. Bavio sam se spoljnom karakterizacijom, koje se reditelji neopisivo boje. Ja sam tako učen kao glumac, da treba ravnopravno sprovesti i elemente spoljne i unutrašnje karakterizacije, koliko je to moguće, jer reditelji teško pristaju na to. Mislim da tome dugujem što mi je svaka uloga stekla veliku popularnost, i ono najbitnije, da popularnost jedne uloge nije potukla onu narednu - rekao je Ivan, i rada dodao da mu za razliku od nekih kolega popularnost nikad nije smetala:

- Ona je u svakom slučaju ipak prijatna. Gledam sad neke glumce dok je hiperprodukcija, koji su bili i ranije a i sad su u nekim serijama, međutim i dalje ih niko ne zna, e pa to je katastrofa. Ne mora da im se zna ime, ali barem da ih prepoznaju. Strašno je koliko glumaca ima koji igraju u nema kojoj seriji, a niko ne zna za njih.