Emir Ćatović otkrio šta misli o sići za koju talentovani ljudi rade
Dejan Briza
Emir Ćatović, Foto: Dejan BrizaPROČITAJTE JOŠ:
U predstavi „Orkanski visovi“ pripala vam je jedna od glavnih uloga. Koliko je glumačka ekipa uspela da dočara istoimeni roman? Po čemu se najviše razlikuje priča glumačke postave na daskama koje život znače od priče na stranicama romana Emili Bronte?
- Razlikuje se po tome što je roman sam po sebi opširan i puno toga se u našoj predstavi nije moglo zadržati, pa mislim da smo kao tim uspeli da izvučemo najbolje iz romana, a da se time nije narušila atmosfera.
Karijeru gradite svestrano i za kratak period angažovani ste na nekoliko potpuno različitih uloga. Šta vas više ispunjava, pozorište ili rad na serijama i filmu?
- Pozorište. To je temelj. Njemu se uvek vraćamo. Odete i na nekom drugom terenu pokupite veštine koje će obogatiti vašu igru i vratite se da to postane deo tog temelja.
Žao mi je što nisam igrao u „Krugovima“
Postoji li neki film, predstava ili serija koje ste imali prilike da odgledate u poslednjih nekoliko godina, a da vas je oduševio toliko da vam je žao što na njemu niste bili angažovani?
- Sve što nam se desi nije moglo da nas zaobiđe, a sve što nas je zaobišlo nije ni trebalo da nam se desi. Umem da uživam u radu i stvaranju, ali volim i da uživam u tuđem radu. Recimo, takav je slučaj bio kada sam gledao film „Krugovi“ Srdana Golubovića.
Verujete li u večnu ljubav poput one kakva se opisuje u „Orkanskim visovima“?
- Verujem. Neki ljudi su sudbinski povezani ili žive u tom uverenju. Kada se promene naša uverenja, menja se i naša realnost. Ovaj komad se bavi i time.
Promo
Emir Ćatović , Foto: PromoVažite za glumca kome ne prija popularnost. Da li uspevate da sačuvate privatnost nakon što je serija „Pogrešan čovek“ doživela ogroman uspeh u čitavom regionu? Da li ste se ikada pokajali što ste izabrali glumački poziv?
- Uspevam, tako je uvek bilo, posao i privatan život su različiti tereni za igru. Pokajao se jesam i bio u dilemi mnogo puta. Valjda je to normalno i potrebno. Kako kaže Čarls Bukovski: „Budale su uvek pune samopouzdanja, dok su oni drugi uvek u dilemi.“
Emir: Štimac je najbolji glumac!
Ko je, po vašem mišljenju, glumac koji zasluženo može da nosi titulu legendarnog i neprevaziđenog?
- Kvalitet onog što radite i vera da je to što radite dobro pravi su put do stvaranja. Kada se to naseli u nekog ko to ume da nosi, tada dolazi do značajnih uloga, do postojanja. Onda je tu i doslednost. I trajanje. Pokojni Đuza Stojiljković je bio jedan od retkih. Recimo, danas je Slavko Štimac jedan od takvih glumaca.
Kada vam se rodila ljubav prema glumi?
- Posle gimnazije sam odlučio da upišem akademiju na Cetinju. Čak je i taj mali prelazak predstavljalo moje sazrevanje i još više me je vezao za glumački poziv. U tom periodu sam često dolazio u Beograd zbog predstava. Sada kada ovde imam više angažovanja, otvorena mi je mogućnost da u velikom gradu testiram sebe, vidim gde sam, ali i procenim koji su moji kvaliteti u odnosu na sve što se oko mene dešava tamo gde ništa nije po mom.
Šta je to što izdvaja mladog glumca u moru drugih koji se svakodnevno bore za uloge i svojih pet minuta?
- Rad, istrajnost, strpljenje, doslednost, vera, ali i mašta. Ponajviše rad na sebi.
Da li je teže graditi glumačku karijeru u Crnoj Gori ili u Srbiji?
- Bilo gde na Balkanu je teško trajati, a kamoli graditi. Glumački poziv nisam izabrao da bih bio poznat ili u tom smislu bitan ili važan. Percepcija mi je od samog početka bila i ostala na tome da budem dobar glumac i da ideju u koju jako verujem podelim sa ostalima. Teško je, ali sve radim iz dva jasna pravca, da se osećam bolje i da budem bolji.
Slažete li se sa većinom kolega da su glumci na Balkanu slabo plaćeni?
- Mislim da je većina talentovanih i obrazovanih ljudi koji žive na Balkanu slabo plaćena.
povezane vesti
