Đule: Niko neće popuniti prostor koji je ostao iza Milana Mladenovića
Žestokom svirkom i energičnim scenskim nastupom na nultom danu Bir festa bend Van Gog je pokazao zbog čega je jedan od najboljih rokenrol sastava s ovih prostora, a na početku razgovora za “Alo!” frontmen benda, Zvonimir Đukić Đule nam je objasnio zbog čega je Van Gog duže od 30 godina konstanta na srpskoj rokenrol sceni.
Radio S
Nastupili ste prvog dana Bir festa kao zvezde večeri. Da li vam ta titula laska?
- Umesnije je pitanje kakav je osećaj opstati svih ovih godina uspravne kičme i dostojanstveno, kao što je to uspeo Van Gog. Nikada nismo bili zvezde, ali mnoge večeri su bile naše. Čast nam je bila da otvorimo jubilarni 15. Bir fest, a publika je dobila porciju emocije i enregije, dobar rokenrol, a na to je odgovorila fantastičnom energijom.
Kome se sada obraćate, evidentno je da na vaše koncerte dolaze različite generacije?
- Mi smo jedan od retkih bendova koji može da se pohvali činjenicom da je dočekao različite generacije i ispratio ih u život. To sada radimo sa njihovom decom. Ono što nas čini veoma ponosnima je činjenica da je naša publika geneacijski raznolika, ali opet svi oni znaju svaki stih naših pesma, a na živim svirkama razmenjujemo emocije.
Kako komentarišete to što je R’nR, u poslednje vreme, proteran iz svih medija, a umesto toga se nudi jeftina zabava. Starlete, pevaljeke, rijaliti programi se nude kao alternativa.
- Posredi je pogreša terminologija. Rokenrol nije isteran, on se povukao iz sran*a koja se dešavaju u medijima. Mlad čovek ne mora da gleda televiziju niti da čita novine da bi nešto saznao iz sveta muzike. Umesto toga, otići će na jutjub i tamo će čuti sve što ga zanma. Televizija i novine su prevaziđeni format, zbog čega nam je prostor, koji se, zahvaljujući novim tehnologijama otvorio sasvim dovoljan. Van Gog nije pravio kompromise ni 1986. godine, kada je osnovan. Zašto bi se išta menjalo u 2017.?
Ni tih 80-ih, a ni danas niste mogli da izbegnete poređenje Van Goga sa EKV-om i vas sa Milanom Mladenovićem. Da li vam je to bio teret ili odgovornost?
- Milan i ja smo potekli smo iz istog grada, bili smo nerazdvojni drugovi i prijatelji. Ta ekipa se družila i izlazila na ista mesta, upijala istu energiju i delila sa ljudima. Nema mesta poređenju, tim pre što je svako imao svoj put, svoj izraz i svoju simboliku izražavanja. Prostor koji je ostao iza Milana se ne popunjava. On je bio posebnost po sebi, a meni je drago što i dalje ima fanova EKV-a.
Malo ko zna da je vaš vaš brat Ljuba otpevao pesmu „Nebo“, koja je pre 36 godina zavredila status kultne, koja je po vašem mišljenu kultna pesma Van Goga?
- Nije bitno da li Van Gog ima ili nema kultnu pesmu, već da trajete i stvarate novu emociju, ne oslanjajući se na postignuto. Mi smo uvek u potrazi za novom senzacijom čula. A moj brat je fenomenalan i najbolji je u “Orgazmu”. On je generator, stator i rotator. I njegova posebnost je neponovljiva.