Danka Novović je bila jedna od najlepših žena u Jugoslaviji, a samo OVOM POLITIČARU JE REKLA NE!

 

* Danka Novović je preminula 14. jula 2019. u Beogradu

* Bila je omiljena spikerka, sinonim za televizijsko novinarstvo

* Toma Zdravković joj je posvetio najtužniju pesmu - "Danka"

Rodila se u Prokuplju 1943. godine. Njeno detinjstvo vezano je za Beograd gde je upisala Pravni i Filozofski fakultet. Ima odlučnost jednog advokata i uverljivost jednog filozofa, ali nije odabrala da se bavi ni advokaturom ni filizofijom. Rešila je da bude spiker i sa tom odlukom nije pogrešila.

"Upisala sam studije prava u Beogradu jer sam stalno u familiji i među prijateljima isterivala pravdu. Počela sam već da radim na televiziji i nisam stizala da idem na predavanja, pa me je Kamenko Katić nagovorio da upišem etnologiju na Filozofskom fakultetu. Bila sam suviše lenja da učim bilo šta pored posla, pa sam na kraju ostala bez fakultetske diplome. Kamenko mi se hvalio da je na kraju ipak diplomirao etnologiju, a ja sam mu kazala: "Lako je tebi kada se družiš s profesorima", ispričala je pre nekoliko godina za "Blic".

Kako je dodala, sedam godina je radila kao honorarac jer nije imala fakultetsku diplomu, a evo kako su izgledali njeni počeci na televiziji:

"Od kada sam završila osnovnu školu bila sam član dečjeg studija Bate Miladinovića na Radio Beogradu. Tamo sam upoznala Staku Novković s kojom sa kasnije na poslu provela nekoliko decenija u neposrednoj komunikaciji. Učili smo jezike, dikciju, književnost. U jesen 1960. su kod Bate došli ljudi sa Televizije Beograd u potrazi za novim najavljivačicama programa. Iz Batinog studija se na konkurs televizije prijavilo nekoliko tinejdžerki, ali pravi šok za mene je bio kada sam na prvom testiranju saznala da se prijavilo 200 kandidatkinja. U četiri eliminaciona kruga su odabrali nas četiri. Dve godine su nas pripremali lektori na Televiziji Beograd, sve do 1963, kada sam odabrana da zamenim bolesnu koleginicu Evicu u najavi programa".

Tokom novinarske karijere dospela je do mesta urednika Prvog i Trećeg dnevnika, ali je uprkos tome, sebe uvek doživljavala kao spikerku.

 

"Toma Zdravković je bio poslednji istinski boem kod nas. Srce je imao za sve, a inspiraciju tražio u ženama. Nekoliko puta sam vodila koncerte na kojima je on nastupao i, prema njegovom priznanju, on se mnogo zaljubio u mene. Nikada mi se nije udvarao jer je znao da između nas ne može da bude ništa", istakla je.

Sama Danka je bila veliki boem. Za sebe kaže i da je veliki lafčina. Oni koji su je pre više decenija sreli u Sent Moricu, gde je odmarala, znaju je možda i kao "Titovu ćerku", budući da su je zbog sjajne garderobe koju je nosila, mnogi pogrešno ocenili kao naslednicu čuvenog maršala.

Ne krije Danka ni da je bila sjajna u smišljanju fora. Dosetljivosti joj nikada nije nedostajalo. Na jednom ludom dočeku osamdesetih, na kojem je lumpovala do zore, srela je svoh supruga.

"Lumpovala sam bez ideje da ću se ikad udati, ali mi je prišao tadašnji pomoćnik ministra ekonomije Milan Žikelić i rekao mi da nikako ne može da skrene pogled sa mene. Kao što sam samu sebe „izbaksuzirala“ na početku večeri, kasnije sam se udala za njega. Dokazao je da voli mene, a ne moj posao. Posle dvadeset godina kvalitetnog braka, putevi su nam se razišli i razveli smo se. Sada smo najbolji prijatelji", ispričala je tada Danka.