Danas tapšemo medicinskim radnicima, a pre dvadeset godina one su nas ujedinile!

Svi koji su dovoljno stari da se sete bombardovanja naše države kroz koje smo prošli 1999.godine, sećaju se i detonacija, vatrenih lopti na nebu, ruševina, sirena za uzbunu i za primirje, nesrećnih i zabrinutih lica, ali se sećaju i mnogih drugih lepih stvari koje su nas održale u tim teškim i izazovnim vremenima.

Sećemo se druženja, jedninstva i solidarnosti koja je tada posebno došla do izražaja. Neki od nas se sećaju i prelepih pesama o otadžbini koje su se redovno emitovale na televiziji.

Danas je tačno 21 godina od kako je naša zemlja doživela jedan od najvećih udaraca u svojoj savremenoj istoriji, ali i najvećih otrežnjenja. Danas je godišnjica jednog vrlo čudnog, ružnog i u neku meru lepog vremena koje je iza nas.

Navršava se godišnjica od kada smo shvatili da mi možemo da odgovorimo na izazov koji danas stoji pred nama.

Ova pesma obeležila je to vreme. Da li je se sećate?