"PODIGNITE OČI KA NEBU!" Besmrtne reči Isidore Bjelice: Nakon izgubljene bitke, ostao je ipak život!

Književnica je do poslednjeh daka motivisala svojim perom i isticala značaj i teret našeg putovanja...

Isidora Bjelica
Foto: Instagram

Umetnica Isidora Bjelica, preminula je juče u 52. godini života nakon dugogodišnje borbe sa opakom bolešću.

Poslednja dva meseca života knjževnica je provela kod roditelja Nevenke i Dimitrija u Bloku 45, u ulici Jurija Gagarina. U taj stan su se doselili nakon izgnanstva iz tada, ratom zahvaćenog Sarajeva u kom je rođena davne 1967. godine.

Isidora Bjelica
Foto: Instagram

Završila je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu (odsek dramaturgija) i magistrirala na istom fakultetu sa tezom "Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije". Živela i radila u srpskoj prestonici. Bila je udata za Nebojšu Pajkića s kojim je imala dvoje dece, Lava Grigorija Pajkića i Vilu Evangelinu Pajkić. Kao TV autor radila je nekoliko projekata, od toga "Klot–Frket" na BK televiziji i BN televiziji, i "Isidorin ljubavni vodič" na televiziji Metropolis.

Autorka je više od 77 knjiga posvećenih različitim generacijama.  Osim toga, napisala je više pozorišnih komada i radio drama. Reditelj je filma "Dorćol-Menhetn". U pozorištu je režirala Sarajku u Beogradu i komediju svog supruga Nebojše Pajkića, "Marhatana". Prevođena je na nekoliko stranih jezika. Bila je kolumnista u više listova.

Isidora Bjelica
Foto: Instagram

Nakon odlaska produktivnih i inspirativnih ljudi, postavlja se pitanje šta ostaje, a pokojna Isidora delovala je rečima.

Isidora Bjelica poslednjih godina svog života vodila je najvažniju i najtežu bitku, za ozdravljenje, a svojom snagom motivisala je mnoge njene čitaoce, ali i pratioce na društvenim mrežama.

Isidora kroz svoje knjige slala je snažne poruke koje su vraćale životnu snagu i pozitivne misli, njeni pratioci na društvenim mrežama iz dana u dan pružali su joj podršku i govorili kako im je njena vedrina uprskos teškom životnom periodu promenila život, te da i oni svoje probleme ili životne lomove sada poptuno drugačije posmatraju.

Isidora Bjelica
Foto: Instagram

Ovo su samo neke od (sada večnih) poruka koje je brižna spisateljica uputila svojoj publici i čitaocima:

Kad god vas teraju da spustite pogled u zemlju vi podignite oči ka nebu.

Ne veruj onima koji ti kažu da moraš da se menjaš da bi te voleli, ljubav ne zahteva, ona se prosto izliva uprkos svim manama i problemima.

Prijateljatvo je jedini istinski nebeski odnos na zemlji. Daleko od požude tela, daleko od afiniteta određenog krvlju i srodstvom, pravo prijateljstvo je tek dodir duše o dušu, i čudesni zagrljaj čiste bezinteresne ljubavi u surovom materijalnom svetu.

Tek kad padaš počinješ da se dižeš, tek kad tuguješ spoznaješ sreću, tek kada shvatiš da te mantre duhovnih starleta neće dovesti do iluminacije otvorićeš vrata sopstvene duhovnosti jer u svakokm čoveku božansko se iskazuje na drugačiji način. To je zakon dualnog sveta, a za sad smo tu….

Nije svaki čovek samo ostrvo nego i grad. Iako tako ne izgleda, zapravo je svaki grad novo ostrvo ljubavi, sa svojim granicama, hridima, urbanim uvalama.

Svaka naizgled spoljna kriza je manifestacija onoga što svako od nas nije još iscelio i osvestio u sebi, prepreka koju nije sklonio do potpunog prihvatanja i razumevanja šta je ljubav - svaka naizgled spoljna kriza je priziv da budemo blaži prema drugima i sebi i da razumemo i prihvatimo, a ne osuđujemo.

Isidora Bjelica
Foto: Instagram

Hiljadama godina ljudi raspravljaju da li boje postoje izvan našeg uma - i očigledno ne postoje i to je jedna solipsistička iluzija - ali to što je iluzija ne znači da ne uživamo u lepoti jer mera uživanja i vere čini iluziju živom.

Za sve one koji imaju ponekad primedbe na bližnje - a ko ih nema - trenuci samoće će nas vrlo brzo naučiti koliko smo zahvalni na svakom trenu koji provedemo zajedno i koliko su dragocena sva naša "neslaganja" i "razlike" - sve je to samo ljubav - porodica je najvažnija učionica ljubavi - i kao pointilizam moraš se za tren udaljiti da bi video puni smisao slike i njenu lepotu.

Ko nije sahranjivao svoje iluzije taj ne zna šta je bolna sahrana... i onda se od tog šoka, saznanja, suočavanja sa laži koju si živeo najčešće osetljivi ljudi i telesno razbole jer svu tu tugu, taj šok da su imali potpuno pogrešnu predstavu o svom životu i ljudima u njemu okrenu protiv sebe! I onda vrlo brzo eto te kako si usamljeniji više nego ikada boriš se sam za goli život jer tuga odmah razboli i onda doživljavaš ono na što te niko nije pripremio - vidiš da to ide u ciklusima da jedna iluzija nikad ne umire sama - ma kakvi- iluzije padaju ko snoplje - zato budite pametni već kad izgubite prvu iluziju pustite je- ne sahranjujte je nek se sama pobrine o sebi.

Na žalost najčešće smo učeni da arčimo našu energiju, našu snagu, naše živce i što je najopasnije da dajemo svoju moć - tako da bliski i daleki počinju da se ponašaju kao gospodari našeg duha i tela.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi