Pala u nesvest nakon saznanja: Reči ovog čoveka obeležile su život Jovane Jeremić!

U periodu školovanja poznato TV lice nije se družilo sa svojim vršnjacima i tvrdi da ne voli da se seća tog vremena.

- Imala sam jednu drugaricu iz sela Brančića, ona mi je i danas najbolji prijatelj. Nisam volela da se družim. Suštinski, možda sam i volela, ali oni nisu hteli da se sa mnom druže ni u osnovnoj, ni u srednjoj. To je period života o kome ne volim da govorim - ističe Jovana.

Poznata voditeljka govori da se u rodnom gradu osećala otuđeno zbog toga što se isticala i bila drugačija od ostalih.

- Završila sam i osnovnu i srednju školu u Ljigu. U osnovnoj školi sam bila vukovac, a u srednjoj i vukovac i đak generacija. Moje negativne emocije prema tom periodu o kome sam dugo ćutala vezuje se za odnos vršnjaka prema meni. Nikada me nisu voleli, niti prihvatili. Ljubav svojih vršnjaka sam osetila tek na fakultetu. Na fakultetu sam imala prave prijatelje, tu su me podržavali i profesori i đaci, jer Beograd traži da budeš naljbolji i da se izdvojiš. Mala sredina guši osobe koji su drugačije, guši kvalitetne ljude. I dan danas obožavam da odem u svoj grad, ali ne volim taj period svog školovanja - priča poznato TV lice.

Nakon isterivanja pravde na takmičenju iz srpskog jezika gde je bila u trci za đaka generacije sa kćerkom direktora, te je nakon revizije ustanovljeno da je imala više poena od nje, kreću nevolje za malu Jovanu.

- Od tada kreće teror u mom životu. Direktor je na sred časa matematike vršio ozbiljno verbalno nasilje nada mnom. Pamtim tu rečenicu i dan danas: "Ja nikad ne bih poželeo da imam ćerku kao što si ti!" Ja sam tad imala samo 12 godina. Odakle mu pravo da se tako ponaša? - emotivno se pita voditljka, pa dodaje:

- Nikada nisu mogli da prihvate kako jedno dete iz radničke porodice, čiji roditelji drže kafanu, može da bude bolje od profesorske dece. E, pa može, zato što sam radna, zato što sam vredna i zato što sam svoju budućnost temeljila na tome, a ne na mami i tati - revoltirano priča Jovana.

Jeremićku posebno je pogodila činjenica da đak generacije neće biti izabran prvi put u istoriji škole.

- Spustila sam tada telefon i pala sam u nesvest - priča Jovana čije zdravstveno stanje kreće neželjenim tokom nakon preživljene nepravde. Tada je dala sebi obećanje da nikada više niko neće uspeti da joj uzme ono što je teško sticala svojim trudom.