Ljiljana Stjepanović o glumačkom životu: Igrala sam muškarca i morala sam da repujem (FOTO)

Glumica Ljiljana Stjepanović kaže da ne može da zamisli svoj život bez dasaka koje život znače i da svaki put kada izađe na scenu zaboravi na sve probleme. Zbog toga, Ljiljana ističe da je zahvala što i u sedmoj deceniji radi punom parom.

- Za uspeh u bilo kom poslu, sreća je bitan faktor, jer ima dosta talentovanih ljudi koji nikada ne dobiju šansu da zaigraju na televiziji i publika ne zna za njih. Reditelji me i dalje zovu i čini mi se da što sam starija, imam više posla. Hvala bogu da je tako, jer me to održava - kaže Ljiljana i ističe da nije ni sanjala da će u sedmoj deceniji dobiti priliku da radi nešto sasvim drugačije.

- Mladi reditelj Đorđe Stanimirović ponudio mi je ulogu u predstavi "Beograd-Moskva" koja se namenski radila povodom proslave dana ruske prestonice. Hteo je da igram prodavačicu cveća i da otpevam makar jednu pesmu. Pristala sam, ali samo pod uslovom da budem prodavac. To mi je bila prva i jedina prilika kada sam igrala muškarca na sceni i bilo mi je zadovoljstvo - kaže Ljiljana i nastavlja:

- Predstava "Ušao đavo u Pančevce" je najteža koju sam radila u životu, jer u njoj repujem i igram u kostimima sa sunđerom oko tela. Za nekoga ko ima 66 godina, to je izuzetno naporno, ali jer igram, skačem, repujem na sceni. Ali, publika ništa od toga ne vidi i za mene to znači da sam uspela - kaže glumica i otkrva da se nije prvi put susrela sa rep muzikom kada je radila predstavu.

- Ne slušam uopšte muziku koju sluša moja generacija, ali nisam bila baš sklona da repujem. Moja generacija je bila potpuno drugačija od mladih sada. Mi smo išli u "Dom omladine" na igranke i toliko smo skakali kao manijaci i dizali noge dok smo igrali. Današnja omladina je božanstvena u odnosu na ono kakvi smo mi bili i repovanje je blaga forma onoga što sam radila kao mlada - kaže glumica i dodaje da je scena oduvek bila njen lek za dušu.

- Kada stanem na scenu osećam se kao da imam 15 godina. Nedavno sam sedam sati putovala sa mora, kako bih stigla na predstavu u Ivanjici. Stigla sam tačno u minut, i morala sam da igram predstavu koja je izuzetno teška. Čim sam stala na scenu zaboravila sam na bol, visok pritisak, šećer. Izlečila sam se od umora, stresa jer scena je moj oporavak od svih problema. Posle predstave ušla je neka baka koja me je pitala: "Izvini, Ljiljo, kako si ti tako blesava i kako možeš da skačeš u tim godinama?". To je za mene bio najveći kompliment koji sam dobila u životu - kaže Ljiljana.