VESNA DEDIĆ BRUTALNO PROZVALA SILIKONKE A onda je poslala snažnu poruku Sprkinjama!

 

- Novinari su kao kuvari. Svaki ume da snimi intervju i svaki kuvar da isprži šniclu, ali je kod nekih sočnija jer zna meru i koristi poneki čudan začin. Moja tajna je u meri i količini zabavnog, tužnog, poučnog i relaksirajućeg. Više ne ličim na onu koja je pre sedamnaest godina počela da snima ispovesti poznatih o trenucima sreće i tuge. "Balkanskom ulicom" ima godine moje ćerke, pa se gostima i svom detetu zahvaljujem što su me svojom iskrenošću učinili boljom, pametnijom i osećajnijom ženom.

 

Koja vam je najdraža ličnost koju ste intervjuisali?

- Nikada nisam nekog ugostila samo zato što mi je neko drag, koristan ili zvezda, već isključivo na osnovu osećaja da taj neko ima nešto da kaže, što može prijati ili im biti korisno dok trče svoj životni maraton. Najdraže mi je kada mi kažu da tri generacije u porodici sa pažnjom gledaju emisiju.

Da li je lako biti dobar novinar?

- U vreme kada sam ja počinjala, imali smo parametre i putokaze ka uspehu. Danas je mnogo i puteva i parametara. Divim se mladim kolegama kako uspevaju. Vrhunski novinar danas treba da ima sve što i vrhunski obućar ili vrhunski hirurg: zanat, kreativnost, talenat, osećaj i snagu.

Jeste li pomišljali nekada da odustanete?

- Od televizije nikada, ali je tajna mog trajanja upravo u činjenici da sam odustajala od nekih svojih želja, pa i principa. U svetu zavidnih manipulanata, tračara i mediokriteta odustajanje je ponekad jedina opcija. U nekim stvarima sam oldfešn i zaista mislim da cilj ne opravdava sredstvo i da je sramota gaziti po ljudima, lagati i smeštati.

Kako se borite protiv stereotipa?

- Sama sa sobom i u sopstvenoj glavi. To je najteža borba, ali jedini ispravan put. Treba menjati sebe umesto trošiti vreme u nadi da ćeš promeniti ljude koji čine tvoj život.

Borac ste za ženska prava i veoma ste uspešni u tome. Za šta se najviše zalažete?

- Poslednjih desetak godina iz javnosti kao da je nestala figura žene koja je vredna, obrazovana, istrajna, hrabra, posvećena, nežna, mudra, uporna, neustrašiva. Jedan od načina na odamo priznanje ženama Srbije i da podsetimo da nisu sve Srpkinje silikonske maloumne sponzoruše opterećene izgledom bio je da obiđemo 22 grada u Srbiji i izdvojimo žene koje su za divljenje. Ovog 17. decembra okupićemo 150 takvih žena iz cele Srbije, a jedna će dobiti nagradu Pobednica 2018.

Otkrijte nam jednu svoju žensku tajnu?

- Nemam ih više! Tajne se ne govore iz straha da ne budeš ugrožen ili postiđen u trenutku kada ih neko otkrije. Ja u ovim godinama takve strahove više nemam.

Iza sebe imate nekoliko objavljenih romana i svaki je posvećen vašoj ćerki Lenki.

- Svaki roman napisala sam sa dubokom svešću da ga čitaju žene različitih godina, obrazovanja i sklopa ličnosti i trudim se da one i posle čitanja najtužnije priče dobiju snagu da naprave svoj život boljim, a sebe srećnijom osobom. Lenka jeste sve ove godine moja inspiracija. Tajkuni svojoj deci poklanjaju satove i vile, zemljoposednici imanja, a ja kao pisac mogu svom detetu samo posvetu na prvoj strani romana.

Kojim stvarima se najviše trudite da je naučite?

- Roditeljstvo je kao zidanje kuće, ako ste loše napravili temelj, korekcije na krovu neće spasti kuću od urušavanja. Ozbiljno sam se bavila roditeljstvom do njene pete godine, sve posle toga bila je samo dekoracija.

- U svemu sam se kroz godine menjala nagore i nabolje, a jedino sam ostala ista u ljubavi, bilo da je reč u načinu kako je dajem ili kako je primam.

Šta za vas predstavlja ljubav?

- Samo u ljubav verujem. Moć mudrosti, novca, slave, funkcije ili lepote kao bleda senka su u odnosu na snagu i smisao ljubavi.