Ustaše mu poklale familiju! Ubile ujaka i ujnu, brata odveli u logor, a onda je Baja Mali Knindža rešio da im se osveti...
"Lepo je odlutati u polje široko, pa u trnjake, obići vrela, ima li išta lepše za oko od stare kuće i rodnog sela? Lepo je slušati pesmu kopača, diviti se beloj brezi na poljani, pobeći daleko od suza i plača, gde ti sa osmehom prolaze dani. Lepo je slušati pesmu šume, dok list za listom na zemlju se slaže, i samo šuma može da razume šta je to pesnik hteo da kaže", započinje svojim stihovima ovu ispovest Mirko Pajčin, pesnik, pevač, hroničar jednog vremena
printscreen
Ko je čovek koji piše poeziju, recituje napamet Sergeja Jesenjina, a peva rodoljubive i četničke pesme?! Niko drugi do Baja Mali Knindža! Dečak iz sela Gubin podno Dinare danas živi u Beogradu sa suprugom Dijanom i otac je šestoro dece. Ipak, i dalje pati za rodnim mestom, spaljenom kućom i ujakom kog su mu ubili Hrvati.- Srušili su mi i zapalili kuću, u Livnu zaklali ujaka i ujnu. Ne volim da pričam o tome, teško mi je. Moj mlađi brat Novak je bio u logoru Lora... Hrvati su upali u kasarnu, pobili sve, a zarobili njega i jednog vodnika. Kad je došao kući, raspoređen je na minobacače u Čaprazlije. I moj otac Neđeljko je bio u ratu do poslednjeg dana. Brinuo sam za njih, išao sam kod tate u Bihać, govorio mi je da se očeličio i da ne brinem. I onda nekom smetaju moje pesme! Moja pesma nikome ništa loše ne može da učini! Jesu li one gore od toga što su oni meni srušili i zapalili kuću?! Što sam zbog njih otišao sa svog vekovnog ognjišta?! Ja njima nisam zapalio kuću, oni meni jesu - počinje priču pevač i dodaje da je njegova porodica ostala u Gubinu sve do pada Krajine:
- Do poslednjeg dana su bili tamo! Šta će ljudi... Svašta su propatili. Naši su osvojili veliku teritoriju, ali kao i uvek, kod Srba dođe prokleti "zeleni sto". A meni sad prebacuju za pesme "Ne volim te, Alija" i "Ne damo ti, Tuđmane, ni metra". To je bio moj revolt, bio sam pun gneva... Vešali su dve lutke na banderu i govorili da će mi tako obesiti roditelje! Da će moji Maša i Neđo tako da završe! Kod Hrvata je uvek bilo izraženo ustaštvo. Kao stanovnik mesta koje je bilo stratište, gde su jame Bikuša i Ravni Dolac, ja to znam. Zato smatram da je film "Dara iz Jasenovca" trebalo odavno da se snimi.
Na komentare da su on i ustaški pevač Tompson dve strane iste medalje kaže da to nikako nije istina. Tvrdi da on nikog ne mrzi, već da samo voli svoj narod i zemlju!
- Tompson i ja nismo isti i ne možemo biti. Konobar i pesnik ne mogu da se porede! Na koncertima kod Tompsona su u prvom redu mogli da sede generali Mirko Norac, Ante Gotovina i Mladen Markač. Da su kod mene bili Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Slobodan Milošević, uhapsili bi i odveli u Hag i mene i njih - smatra pevač i naglašava da nikada u životu ne bi nastupao u Hrvatskoj, čak i da ima samo ljubavne pesme:
- Ne mogu da zamislim da pevam nekome ko me ne voli! Ne stavljam materijalno ispred svega, nisam takav čovek. Ja sam više od pevača, narodni tribun. Ne shvatam kolege koje su posle rata odmah tamo potrčale!
Bonus video:
Pročitajte još