ODLAZAK LEGENDE Umro Bata Živojinović

Velimir Bata Živojinović preminuo je sinoć.

 

Bata Živojinović
Bata Živojinović, Foto: Vesna Lalić

Velimir Bata Živojinović preminuo je sinoć u 22:45 sati u bolnici Sveti Sava u Beogradu, javile su "Večernje novosti", a vest je za ALO!" potvrdila Batina unuka Dina. Bata je preminuo sam i u snu.

Pročitajte još

Legendarni srpski glumac nije uspeo da se izbori sa zdravstvenim problemima. Njemu je 6. maja zbog gangrene amputirana noga, a svoje poslednje dane proveo je u bolnici.

Kako se proslavio legendarni Bata?

Velimir Bata Živojinović talenat za glumu je otkrio sa 15 godina, dok je radio kao scenski radnik i statista u Akademskom pozorištu u Beogradu.

Rođen je 5. 6. 1933. u Koraćici pod Kosmajem kao treće i najmlađe dete u skromnoj službeničkoj porodici. Otac Dragoljub „Baja”, radio je kao sudski izvršitelj u Opštinskom sudu u Mladenovcu, a majka Tiosava „Tinka”, bila je domaćica koja se kasnije zaposlila u kovnici novca u Beogradu.

Dve starije sestre, Nadežda „Nada” i Stanka „Cale”, davale su mu konstantnu i bezrezervnu podršku od najranijih dana. Još dok je bio beba, sestra „Cale” ga je prozvala „Bata” i tako je za ceo život poneo nadimak po kome će biti poznatiji nego po pravom imenu.

Prvi razred osnovne škole je završio u Koraćici, zatim je školovanje nastavio u Beogradu, gde su mu roditelji dobili službu i nastanio se na Vračaru.

Nakon završetka Srednjih glumačkih škola u Nišu i Novom Sadu, pokušao je da se upiše na na Pozorišnu akademiju u Beogradu i uspeo je tek iz trećeg pokušaja.

 

Bata je više voleo pozorište od filma, ali njegov filmski debi iz 1955. u filmu "Pesma sa Kumbare" reditelja R. Novakovića bio je početak izuzetno plodne karijere. Bez sumnje je odigrao više filmskih uloga od bilo kog glumca u istoriji jugoslovenske kinematografije. U karijeri dugoj skoro pola veka glumio je u više od 300 filmova i serija!

Kontinuiranu filmsku karijeru, zbog koje napušta pozorište, Bata je započeo epizodama u "Vlaku bez voznog reda" (1959) i "Ratu" (1960). Oba navedena ostvarenja je režirao Veljko Bulajić, u čijim će skoro svim kasnijom filmovima Bata Živojinović igrati glavne uloge.

 

Heroj, zlikovac i Valter

Uloge Bate Živojinovića nisu bile samo velike, već i raznovrsne. Glumio je i heroje i zlikovce i lako je prelazio iz uloge glavnog u ulogu sporednog lika. Tokom šezdesetih godina se filmovima poput "Kozare" i "Bitke na Neretvi" ustoličio kao jedna od najvećih zvezda kinematografije bivše Jugoslavije, ali je zenit njegove popularnosti došao tokom sedamdesetih filmovima sa tematikom Drugog svetskog rata.

Jedan od najpoznatijih njegovih filmova iz ovog perioda je "Valter brani Sarajevo", koji je postigao ogroman uspeh u Kini, a Batu učinio velikom zvezdom tamo.

 

Živojinović je bio inicijator i osnivač (neko vreme i predsednik) Udruženja filmskih glumaca Srbije, takođe i direktor filmskog programa Slobodarskih svečanosti u Sopotu.

Najznačajnije uloge i nagrade

Živojinović je dva puta dobijao Zlatnu arenu za najbolju ulogu Festivala jugoslovenskog igranog filma u Puli za filmove Kozara (1962) i Tri (1965). Za film Tren je dobio nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi 1979.

Oktobarsku nagradu grada Beograda je primio 1972. za filmove Majstor i Margarita i Tragovi crne devojke. Dobio je Sedmojulsku nagradu SR Srbije 1981. godine, te više puta na festivalu u Nišu.

U avgustu 1993. je nagrađen Nagradom za životno delo „Slavica“ za svoje uloge u jugoslovenskoj kinematografiji.

 

Pored pomenutih filmova, Bata je ostvario značajne uloge u najpopularnijim domaćim ostvarenjima: Diverzanti (1967), Skupljači perja (1967), Nož (1967), Krvava bajka (1969), Doručak sa đavolom (1971), Derviš i smrt (1974), Košava (1974), Povratak otpisanih (1976), Lude godine (1977), Nije nego (1978), Partizanska eskadrila (1979), Lov u mutnom (1981), Šesta brzina (1981), Nedeljni ručak (1982), Balkan ekspres (1983), Igmanski marš (1983), Timočka buna (1983), Šećerna vodica (1983), U raljama života (1984), Kraj rata (1984), Mala pljačka vlaka (1984), Ćao inspektore (1985), Sivi dom (1986), Obećana zemlja (1986), Hajde da se volimo (1987), Boj na Kosovu (1989), Kako je propao rokenrol (1989), Original falsifikata (1991), Pun mesec nad Beogradom (1993), Tri karte za Holivud (1993), Srećni ljudi (1994), Svadbeni marš (1995), Ptice koje ne polete (1997), Rat uživo (2000), Ivkova slava (2005), Led (2012).

Glumac i političar

Tokom perioda vladavine Josipa Broza Tita snimio je veliki broj partizanskih filmova i bio je, kako je sam isticao u medijima, dobar prijatelj sa doživotnim predsednikom SFR Jugoslavije Titom. Živojinović je bio aktivan član vladajuće političke stranke Saveza komunista Jugoslavije u SFR Jugoslaviji.

Od 1991. bio je aktivan na političkoj sceni kao član Socijalističke partije Srbije. U septembru 2002. je bio kandidat Socijalističke partije Srbije na izborima za predsednika Srbije. Međutim, Slobodan Milošević, predsednik SPS kome je u to vreme suđeno u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, podržao je kandidata Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.

Bata i Lula Živojinović
Bata i Lula Živojinović, Foto: Dalibor Danilović

Ljubav sa Lulom za ceo život

Bata se oženio 1960. godine svojom velikom ljubavlju, dvadesetogodišnjom Julijanom (Lulom), s kojom je dobio dvoje dece, sina Miljka 1961. godine i ćerku Jelenu 1964. godine.

Venčani kum im je bio Batin kolega iz Savremenog pozorišta na Crvenom Krstu, glumac Miodrag Popović Deba. Po sopstvenom priznanju, supruga Lula predstavljala mu je najveći oslonac tokom plodne i naporne dugogodišnje karijere, praćene čestim i dugim odsustvima od kuće.

Bata Živojinović je preživeo srčani udar 17. oktobra 2006. Tri godine kasnije je imao gangrenu koju je sanirao na Kubi, da bi mu se opet povratila povredom noge na snimanju svog poslednjeg filma "Led". Posle pretrpljenog moždanog udara 4. jula 2012. godine, oporavljao se u Selters Banji kod Mladenovca.

Kako je gangrena vremenom napredovala, Bati su lekari 6. maja amputirali nogu. Nažalost, nije uspeo da se oporavi.

 

  • Korisnik: Vava
    23/05/2016 - 22:35
    U kratkom periodu izgubili mo tri legende BATU ,GAGU I EKREMA
  • Korisnik: realno rasuđivanje
    23/05/2016 - 19:09
    Iz znatiželje čitam komentare hrv. "večernjeg lista" namogu da shvatim toliku mržnju prema već pokojnom B.Ž. Oni US..ŠE uglavnom ga (foliraju se) pamte iz filma " "Breza" iz 1967. gde igra lik "marka labuda". Komentar jedne USTAŠ.CE "Evo upravo sam otvorila šampanj", toj personi bih preporučio pesmicu iz tog filma po kome ga pamte "JEDNA URA, DAVA PANDURA, SVAKOM DOĐE SMRTNA URA". Nadam se da će i njoj vrlo brzo. Takođe se nadam da će pročitati ovaj komentar, sramotno i žalosno.
    • milenium @realno rasuđivanje
      23/05/2016 - 22:35
      To sam i ja dragi prijatelju isčitavala, jer sam tako nešto i očekivala...komentari su slični i vrlo jezivi u svim novinama. A finale čitave priče je: Bosanci im dišu za vrat - mrtva trka... Od Avaza, Klix ba itd. Bata je sigurno na boljem mestu. Neka počiva u miru.
  • Korisnik: nina
    23/05/2016 - 16:03
    Slava mu!
  • Korisnik: Sarajevo
    23/05/2016 - 13:27
    Pocivaj u miru Legendo Voli te Sarajevo !
  • Korisnik: GLUMICA
    23/05/2016 - 12:53
    ULEPSAO SI NAM DETINJSTVO,ZBOGOM LEGENDO !!!
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi