Tragedija o nastanku NAJČUVENIJE PESME Tome Zdravkovića! Smejali su mu se iza leđa, niko nije znao sa čim se borio

Toma Zdravković bio je najveći boem socijalističke Jugoslavije među pevačima, a svoje emocije pretočio je u pesmu. Njegove pesme su večne, a novim genracijama ostavio je na slušanje muziku koja je zaista bila to - muzika.

Jedan od čuvenih Tominih hitova je "Dotak'o sam dno života", objavljen 1984. godine za "Jugoton", a našao se na albumu koji nije imao naziv.

 

Kako je sam ispričao u intervjuima, sredinom sedamdesetih, kada je već bio zvezda, iznenada je otišao u Nemačku, pa u Kanadu.

 

On je inače svaku svoju pesmu doživeo, otpio i odbolovao. Zato su ga prozvali - Prever naše narodne muzike. Imao je ono nešto u glasu, što se ne može uvežbati, ni definisati, niti se može objasniti. Najbliže objašnjenje kaže da je to emocija u glasu, fino tkanje duše, vera u ono što se radi.

Toma je bio pre svega kompozitor, pisac tekstova i stvaralac, pa tek onda pevač – pevao je jer se od nečega moralo živeti. Skoro sve tekstove za svoje pesme pisao je sam, i sve su bile autobiografske. Uglavnom o kafanskom životu i neuzvraćenim ljubavima. Bio je nepopravljivo sentimentalan, inspiraciju je crpeo iz ličnih iskustava. A publiku je magnetski privlačio, vodeći je u boemska raspoloženja neviđenom emocionalnom snagom. Toma je imao dušu, onu što od sreće tugu tka. Teško se probijao kroz život, od rodnog Aleksinca 20. novembra 1938. do bolničke sobe VMA u Beogradu 30. semptebra 1991. godine.

 

 

- Epitet pevača tuge dali su mi novinari - znao je često da kaže Toma Zdravković.

- Ne ljutim se, jer u tome ima mnogo topline, emocija slovenske duše. Pesme ne pišu srećni ljudi. Prever, Aragon, Jesenjin, moj drug Mika Antić, svi su bili plemenite duše i život im je ispunjavala tuga. Ja sam uz njih, ne kao pisac, nego kao pevač tuge - govorio je čuveni Toma.