Tozovca život nije mazio, a njegovu smrt dugo nije mogao da preboli!

Predrag Živković Tozovac je srpski kompozitor, tekstopisac, harmonikaš i pevač narodne i folk muzike, najpoznatiji po pesmama „Tražiću ljubav novu“, „Vlajna“, „Jesen u mom sokaku“, „Mirjana“, „Ti si me čekala“, „Violino ne sviraj“ „Ovamo Cigani“, „Oči jedne žene“, „Prazna čaša“, „Jeremija“ i drugima.

Talenat za muziku otkrili su njegovi roditelji kada mu je bilo četiri godine. Već sa deset godina počeo je da nastupa na svadbama svirajući harmoniku. U Beograd je došao na studije, ali je muzika bila jača od želje za sticanjem diplome ekonomiste, pa je počeo da nastupa sa raznim orkestrima.

Prve pesme objavio je u novembru 1965. godine, a od tada do danas snimio je preko 20 albuma i 30 singlova. Održao je brojne koncerte širom bivše Jugoslavije, ali i Evrope, Amerike, Kanade i Australije. Nastupio je na brojnim festivalima poput „Beogradskog sabora“, „Pesme leta“, „Hit parade“ i drugih, gde je osvajao prestižne nagrade.

Povodom 60 godina Radio Televizije Srbije (RTS) uručena mu je nagrada Zlatni mikrofon za doprinos muzici i uspešnu karijeru.

Dragan Predrag Živković je rođen 1936. godine u Kraljevu. Njegov otac zvao se Svetozar, a majka Budimka. Svetozar je bio harmonikaš koga su svi poznavali po nadimku Toza. Otuda potiče i pevačev nadimak Tozovac.

Ljubav prema muzici datira od njegovog ranog detinjstva. U leto 1941. godine je sa roditeljima bio u poznatom restoranu „Evropa“ u Kraljevu, gde je prvi put čuo pesmu „Golubice bela, što si nevesela“. Pesma mu se veoma svidela, pa je pitao oca da zamoli pevačicu da je otpeva još jednom. Ona je pristala, a Predrag je došavši kući uzeo svoju malu harmoniku i za vrlo kratko vreme naučio da svira tu pesmu. Roditelji su bili šokirani što je tako mali dečak uspeo sam da nauči da svira tešku numeru.

U oktobru 1941. godine nemačka vojska je streljala njegovog oca, zajedno sa još nekoliko hiljada Kraljevčana. Ostao je sam sa majkom i bakom, za koju kaže da se lavovski borila kako bi porodici obezbedila koliko-toliko normalan život.

Po završetku osnovne škole upisao je kraljevačku Gimnaziju. Ipak, mnogo više od škole, zanimali su ga golubovi. Jednog dana njegova razrednica je došla kod majke na posao i kazala joj da je Predrag ubedljivo najgori đak u odelenju. Budimku je to jako pogodilo, a videvši je kako plače on je podelio svoje golubove prijateljima u posvetio se učenju kako bi položio maturu.

Po završetku osnovne škole upisao je kraljevačku Gimnaziju. Ipak, mnogo više od škole, zanimali su ga golubovi. Jednog dana njegova razrednica je došla kod majke na posao i kazala joj da je Predrag ubedljivo najgori đak u odelenju. Budimku je to jako pogodilo, a videvši je kako plače on je podelio svoje golubove prijateljima u posvetio se učenju kako bi položio maturu.

Nakon toga je otišao u Beograd s namerom da završi Ekonomski fakultet. Međutim, počeo je da nastupa kao harmonikaš sa raznim orkestrima. Tek nekoliko godina kasnije završio je Višu komercijalnu školu u Beogradu.

Započeo je saradnju sa poznatim kompozitorima narodne muzike kao što su Bane Popov, Duško Radetić i Dušan Karaklajić, te je na njihov nagovor počeo i sam da komponuje i peva svoje pesme.

Prvi EP objavio je u junu 1965. godine godine. Na njemu su se našle pesme „Olistala šuma“, „Oči tugom prelivene“, „Kad povedem kolo moje“, i „Jesen stigla u naša sela“. Otpevao ih je u pratnji Narodnog orkestra Žarka Milanovića. Iste godine je nastupio na Festivalu narodne muzike na Ilidži sa pesmom „Momak Ibro zagledao Fatu“, te „Beogradskom saboru“ sa numerama „Često prođem pokraj tvoje kuće“ i „Jutros rano devojčica“.

Započeo je saradnju s pevačicom Silvanom Armenulić, pa su 1967. godine izdali zajednički EP sa četiri pesme koji je objavio Izdavački zavod „Jugoslavija“. Na njemu su se našla četiri dueta „Što te nema moj jarane“, „Zaigraj kolo moje šareno“, „Devojčice garava“ i „Od devojke ništa draže“. Za PGP je iste godine snimio EP sa pesmama „Izvor voda izvirala“, „Kada sunce nad Avalom grane“, „Neću da se ženim“ i „Što su tužne oči tvoje“.

Poslednji studijski album Tozovac je objavio 2002. godine pod nazivom „Žena neverna“. Većinu pesama napisao je sam, dok je na tekstovima sarađivao sa Brankom Kamenkovićem. Na tom albumu našle su se i Tozovčeve interpretacije narodnih pesama „Opa, nina, nina, naj“, „Da zna zora“ i „Beograde lele, lele!“.

Tokom više od pola veka duge pevačke karijere Tozovac je nastupao širom sveta. Pevao je na koncertima u bivšoj Jugoslaviji, te mnogim gradovima Evrope, Amerike, Kanade i Australije. Poslednji veliki koncert održao je 28. oktobra 2012. godine u prepunom „Sava centru“. Pred nekoliko hiljada svojih obožavalaca pevao je više od tri sata.

Predrag Živković Tozovac rođen je 1936. godine u Kraljevu. Njegovo detinjstvo je obeležila smrt oca, koga kaže dugo nije mogao da prežali. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a u Beogradu Višu komercijalnu školu.

Od detinjstva je voleo muziku, a njegov talenat uočili su roditelji koji su ga kasnije upisali na časove harmonike, bubnjeva i trube. Harmonika je ipak bila njegov omiljeni instrument, pa je počeo da svira s raznim orkestrima u prestonici i okruženju. Veliku popularnost stekao je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. Učestvovao je na brojnim festivalima, i neretko osvajao glavne nagrade.

Ipak, više od 35 godina živi sa dve decenije mlađom Emilijom, koju zove Mima. Jednom prilikom je izjavio da se mnogo vole, te iako nisu venčani, imaju najlepši brak na svetu. Pevač je tada izjavio da bi je oženio ukoliko bi ona to htela. To je bio povod novinarima da najave venčanje, koje se ipak nije desilo. Za svoj odnos sa Mimom Tozovac kaže da je više od ljubavi.