Stihovi Dare Bubamare završili u MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI
Stihovi pesme „Zidovi“, koju je pevačica Dara Bubamara otpevala pre više od deset godina, našli su se na izložbi „Ženske priče“ u Salonu Muzeja savremene umetnosti, a popularna folkerka istakla je u razgovoru za „Alo!“ da joj prija što je poslužila kao inspiracija mladoj umetnici Nadeždi Kirćanski, koja je iskoristila njenu pesmu.
Masanori Jošida/Alo!
Iako još uvek nije stigla da vidi izložbu, niti da popriča sa autorkom, Dara nam je rekla da je izuzetno srećna što su baš stihovi njene pesme završili na zidovima kulturne institucije.
PREPORUČUJEMO:
- Trenutno sam u Rovinju i zbog toga nisam stigla da odem na izložbu i ispratim sve to, ali čula sam od prijatelja da se stihovi moje pesme nalaze u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Mogu samo da kažem da sam jako srećna zbog toga. Lepo je kada znate da ste nekome poslužili kao inspiracija - kaže Dara Bubamara za „Alo!“ i dodaje da je stihove popularne pesme, koja je ujedno i jedna od njenih ličnih karata, napisala Marina Tucaković, kojoj je zahvalna do groba.
Izložba traje do 1. jula
Izložba „Ženske priče“ na temu lične borbe i preispitivanja svog identiteta biće otvorena do 1. jula u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Izložba se bavi prezentovanjem i afirmacijom mladih umetnica na našoj umetničkoj sceni, a osim Nadežde Kirćanski, autorke izložbe su Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić...
Sa druge strane, mlada umetnica Nadežda Kirćanski, jedna od autorki na izložbi kojoj su stihovi Darine pesme poslužili kao inspiracija, u razgovoru za „Alo!“ objasnila je zbog čega je baš odabrala pesmu popularne folkerke.
- „Ovi zidovi duše imaju više nego mi“ je pozajmica stiha iz pesme Dare Bubamare s malom izmenom na kraju.
Iskoristila sam tekst pesme uz koju je moja generacija odrastala kao opšte mesto popularne kulture.
Ovako izvučen iz konteksta i delimično izmenjen ovaj tekst se čita kao pokazatelj odnosa u društvu. Želela sam da pokažem da institucije nemaju uvek sluha za popularnu kulturu jer su često zatvorene i zaštićene u društvenom mehuru koji je oko njih formiran - objašnjava Kirćanski za „Alo!“.
- Krenula sam od pesme koja je svojom popularnošću postala deo zajedničkog sećanja, tako da je ovo bila neka vrsta eksperimenta u kom se kroz jedan takav ključ komunicira neka druga vrsta sadržaja – kaže na kraju umetnica za „Alo!“.
PROČITAJTE JOŠ: