Neda Ukraden 90-ih je prošla pravi pakao, njena priča će vas zalediti!
Razvojni put jedne od najpopularnijih pevačica nekadašnje Jugoslavije, Nede Ukraden, kao da ima primese scenarija za neki holivudski film. Dok govori o svom odrastanju, čestim selidbama, školovanju, muzičkim počecima, potom o gubicima i nedaćama koje joj je doneo rat, pa sve do ponovnog uzdizanja iz pepela, sagovornik kao da proživljava sve te bogate i na momente dramatične dane. Veoma je posvećena svom privatnom životu, koji je često bio primoran da prati njenu pola veka dugu karijeru.
Rajko Ristić/Alo!
PROČITAJTE JOŠ:
Drugi početak
Nova sredina pevačicu nije lepo dočekala. Sve što ju je nekada krasilo i zahvaljujući čemu je širom Jugoslavije bila priznata i cenjena kao pevač, u Srbiji je bilo nipodaštavano i predmet osude. To breme koje se sručilo na nju teško je nosila. I sad, kada o tome priča, na njoj se vide patnja, ogorčenost i ljutnja zbog nepravde koja joj je učinjena.
- Da peva Titu, nije mogao svako. Izvođače su birali direktori radio-televizija i maršalat. A ja, tada student na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, odakle su koncem šezdesetih godina krenule demonstracije protiv tadašnjeg rukovodstva, pa i Tita, u kojima sam i ja učestvovala - ipak sam taj poziv da pevam pred Titom i njegovim gostima, rukovodiocima, doživela kao veliku nagradu i dočekala ga sa ogromnom tremom. Noge bi nam se odsekle kad bismo izašli pred njega. Prvi put, to se desilo u Drvaru 1972. godine na tridesetogodišnjicu Desanta na Drvar. Tu je bilo još pevača i ansambala, ali svi smo isto osećali. Za nas je Tito bio čovek iz čitanke. Uspešan državnik koji je od jedne nerazvijene i ratom uništene zemlje stvorio respektabilnu srednjoevropsku razvijenu zemlju, čijem su se pasošu svi klanjali i koji mi je omogućio srećno detinjstvo, mladost, školovanje, putovanja, život pun sigurnosti, bez granica koje sada na svakih 200 kilometara imamo - opisuje pevačica.
- Može čovek da pobegne na bilo koju stranu sveta, ali će ga problemi stići gde god da ode. Trebalo mi je mnogo snage da nastavim s pevanjem jer sam toliko bila razočarana, rešena da odustanem od muzike i da se bavim nečim drugim. Zahvaljujući nekolicini prijatelja koji su me ohrabrivali, a među njima je i Saša Popović, nisam to uradila. S pločom „Nova Neda“ iz 2000. godine, na kojoj su bile pesme „Što ti sina nisam rodila“ i „Gde god bio“, uspela sam da se vratim na scenu, u jednom novom, drugačijem svetlu. Uložila sam poslednje novce u taj album, ali ispostavilo se da mi se rizik isplatio - kaže pevačica.
Susret s Gadafijem
U narednim godinama njena karijera ponovo je počela da ide uzlaznom putanjom. Zahvaljujući numerama „Život sam promenila“, „Srećo moja“ i „Maki, Maki“, vratila se u sam estradni vrh, a kasnije je velikim zaokretom ka disko i pop-dens muzici uspela da pridobije i tinejdžersku publiku. Svi ovi uspesi ponovo su joj otvorili vrata u celom regionu, opet je postala jedna od najtraženijih pevačica na prostoru stare Jugoslavije.
O njenom upoznavanju s libijskim predsednikom Muamerom Gadafijem mnogo se pisalo. U većini tih novinskih tekstova Neda je dovođena u ljubavnu vezu s njim. Prvi put govori o tome kako je upoznala slavnog državnika i koliko puta su se videli.
- Uprkos tračevima koje je beogradska žuta štampa lansirala početkom devedesetih godina, da mi je Gadafi bio ljubavnik, čemu smo se u kući svi slatko smejali, ja sam tog velikog državnika, preporoditelja Libije i velikog prijatelja Jugoslavije i Srbije upoznala 2006, kada sam zajedno sa još 100 privrednika i umetnika odletela „Jatovim“ avionom u zvaničnu posetu Libiji. Tad smo kao delegacija imali priliku da se upoznamo s tim neobičnim, harizmatičnim državnikom i ono što je tada govorio svima nama, o stanju u svetu i našoj raspadnutoj zemlji, i sada deluje kao proročanstvo - kaže Neda.