Mnogi bi voleli da je Isidora mrtva!
Dramaturg Nebojša Pajkić u dirljivom pismu supruzi Isidori Bjelici, koja je četvrti put pobedila opaku bolest, govori o lažnim prijateljima i poznanicima koji su tvrdili da je spisateljica izmislila bolest.
Goran Srdanov
- Moja izmučena i naivna supruga je slala novinama svoju zastrašujuću dijagnozu sa potpisima članova konzilijuma da bi ućutkala jednu osobu sa sifilisom mozga koja je bila pionir takvog monstruoznog šikaniranja. Iako je zvanično proglašena invalidom jer sa kancerom ovariuma 3b samo 20 odsto žena uspe da preživi pet godina, opet kidišu na nju besne ale, ne daju joj mira, kao da se plaše da se ne rehabilituje i preživi. I živi. Ovde se slave mrtvi. Srbi kao da vole samo mrtve, valjda zato žive teraju ka grobu - otkrio je Pajkić za portal "bktvnews.com".
- Ali onda sam razmišljao i shvatio da je ta kleveta zapravo najveći kompliment mojoj ljubavi... Moja predivna, najhrabrija žena, koja je prvo podnela najtežu operaciju u kojoj joj je izvađeno pola utrobe i tumor od 11 centimetara, i to u epiduralnoj anesteziji, a onda je, nasuprot onih koji se plaše i vađenja zuba, izdržala stotine najtežih terapija. Ona je znala da ode direktno posle hemoterapije i da peva sa tamburašima. Uz sve to je napisala četiri knjige i išla od nemila do nedraga da drži predavanja po napornim književnim večerima da bi izdržavala porodicu - otkriva Nebojša čak i ludosti koje je činila, iako joj nije bilo dobro.
- Odmah posle treće hemoterapije trećeg ciklusa, izmučena, sela je u avion, iako joj je krv liptala skoro pola leta, da još jednom doživi operu u “Metu”. Takva je moja ljubav. Nikada niko neće da nam poveruje kako je išla lepa i namirisana na najteže terapije i kako nas je zasmejavala crnim humorom dok se previjala od bolova. Da, moja ljubav je uprkos najgorim statistikama i prognozama probala bukvalno sve da bi još malo ostala u ovoj dimenziji uz našu dečicu... Sam Bog zna šta sve nije izdržavala i probala i o tome je samoironično i humorno pisala u “Spasu 3”. Moja divna, luda, čarobna, herojska Isidora je bukvalno probala i izdržavala sve samo da bi Vila i Lav imali koji mesec duže svoju mamu na ovom svetu. E da, ali tako ne izgledaju i ne ponašaju se oni koji su osuđeni na smrt najtežom bolešću, oni se sakriju i umru u tišini daleko od svih. Jer to je Balkan - objasnio je Isidorin suprug zbog čega misli da joj pojedinci nisu verovali da je bolesna, a onda joj je poručio:
- Mila moja ljubavi, ja koji sam tri godine svedok tvoje najstrašnije golgote, tvog fizičkog stradanja i muka koje teško mogu sa bilo čim da se porede, mogu samo da ti kažem da sam presrećan što monstrumi pričaju takve stvari o tebi. Volim te, ljubavi moja najdraža, i nije važno da li ćemo u ovoj dimenziji ostati još koji mesec ili godinu, važno je da si i u najvećoj patnji i muci imala i imaš više stila i humora nego što će ti bednici imati u najvećoj sreći. Većina naših prijatelja je već sa one strane, Branko Vukojević, Tirke, Dragoš, Raša, Olja, Pavić, Gaga, Bata, Brana... Sto puta je Isidora rekla: “Smrt nije tako strašna, mili, u nebeskom Beogradu nam je većina prijatelja.” Ali moja ljubav se ne predaje zbog naše dečice, jer im treba mama. Raduj se, ljubavi moja, iako oni ne znaju kako je to kada čekaš tumor markere, ni kada ti vade utrobu, ni kad primaš hemoterapiju, raduj se, jer ako prokleta, najgora ološ u ovoj čaršiji ne veruje da si bolesna, neće nam verovati ni da smo mrtvi, a mi ni nećemo biti mrtvi jer te muž tvoj ljubi i divi ti se beskrajno i na ovom i na onom svetu - završio je Pajkić, što je potpuno rasplakalo Isidoru.