Dženan Lončarević iskreno za VIP: Često zaplačem i nije me sramota!

 

Od kada si se pojavio na sceni ne odstupaš od svog stila i kvaliteta koji si pružio na početku karijere, šta te je držalo na tom putu?

- Publika me drži da ostanem isti i da ne menjam ništa. Kada dobijem aplauz i predivne reakcije publike, znam da ovaj posao radim dobro i kvalitetno.

Da li si nekada u karijeri napravio kompromis koji te je skupo koštao?

- Kada sam počeo da se bavim muzikom, zacrtao sam da ne želim da pravim kompromise koji će me skupo koštati. Nikada se nisam kockao kada je bila u pitanju estrada, uvek sam bio dosledan sebi i svojim muzičkim stavovima.
n Na svojim nastupima dosta pevaš pesme kolega, imaš li neke koje posebno biraš?
- Obožavam da pevam pesme kolega, biram one koje ja volim i one uz koje se publika dobro provodi. Takođe, gledam da pevam ono što mogu da iznesem, bilo bi smešno da izvodim nešto što mi ne leži.

Da li ti je teško da zaplačeš?

- Ja čak i volim da se isplačem, nemam problem sa tim i nije me sramota. Lako mogu da pustim suzu, veoma sam emotivan. Kada gledam film i vidim da će srećno da se završi, ja se rasplačem, lak sam na suzama.

 Kada si prvi put čuo svoju pesmu „Ako pitaš“, da li tada pustio suzu?

- Nisam plakao, ali sam pesmu otpevao tako da budi emociju i da ljudi mogu uz nju da se isplaču. Cela pesma nosi tugu i tako sam je i predstavio publici.

 Kakve uspomene te vezuju za rodno Prijepolje?

 

- Ja i dalje živim i dišem za Prijepolje, tako da uspomene pravim svakodnevno. Kada kažu Dženan, mislim da se odmah pomisli na moj rodni grad.

U kojim stvarima možemo da upoznamo i vidimo Dženanovu emotivnu stranu?

- Kao što sam rekao, lako zaplačem i veoma sam emotivan, ali kada pevam neke pesme vidi se moja emotivnost. Kada pevam pesmu „Eh, da je tuga sneg“, uvek žmurim i sam se naježim kako je izvodim, a tako utičem i na druge ljude.

Da li imaš muzičke idole?

- Jedino se ugledam na Zdravka Čolića. To je čovek kod koga mi se sve dopada. Od prvog trenutka kada se pojavio na sceni sve što je muzički pružio, njegovo ponašanje prema publici, prema ljudima koje ne poznaje, sve radi onako kako bih ja radio, za mene je on naša najveća zvezda i tako će zauvek ostati.

 

 Da li je tvoj muzički put bio lak, ili je bio posut trnjem?

- Lak svakako nije bio, za svaki uspeh koji sam postigao sam se debelo potrudio, ništa mi nije palo sa neba. Iako je teško, ne mislim da stanem, želim da budem još bolji, ja sam veliki sanjar.

Da li je postojao neki trenutak kada si hteo da napustiš muziku?

- Bilo je momenata kada je bilo teško, ali veliki sam borac i ne odustajem lako. Neke privatne stvari su me uzdrmale, ali o tome ne želim da pričam da ne bi posle ispalo da patetišem. Muzika je moj život, a od toga se ne odlazi tako lako.

Publika ne zna da si veliki ljubitelj automobila, da sviraš gitaru i da obožavaš tenis. Kojem hobiju se najviše posvećuješ?

- Mnogo ljudi ne zna da je gitara moja prva ljubav jer sam počeo da je sviram krajem 4. razreda osnovne škole, tako da je posle pevanja to moja velika pasija. Takođe, u slobodno vreme se zanimam oko kola i tehnike, obožavam dobre satove i mobilne telefone.