Drugarica iz školske klupe otkrila: Nije imao ni knjige, živeo je u TROŠNOJ KUĆI a razredni ga je kinjio...
Slobodanka Rakić Šefer, priznata akademska slikarka, pohađala je Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ u Šapcu sa Šabanom Šaulićem, a u razgovoru za „Alo!“ je otkrila nepoznate detalje iz detinjstva kralja narodne muzike.
Dejan Briza/Alo!
PROČITAJTE JOŠ:
- Sedeo je u poslednjem redu i nije imao nikakve knjige. Gledao je šta mi radimo i mirno čekao da se časovi završe. Nikada niste mogli da ga vidite da pravi vragolije, da je nemiran i da ne poštuje nastavnika. Čak i kada bi ga nastavnik grdio i kažnjavao ga, Šaban je smireno gledao u pod, ne želeći da odgovori, ni da se odbrani na bilo koji način. Nije se opirao, nije isterivao pravdu i branio se protiv sile koju je nastavnik pokazao prema njemu. Ni kasnije u životu nije odustajao od skromnosti i jednostavnosti, a verujem da mu život nije bio lak - navodi Slobodanka, koja je kao dete volela da ide u mahalu u kojoj je legendarni pevač živeo.
- Šaban je sa majkom, ocem i sestrama živeo u maloj, trošnoj kući u mahali. Često bih tuda prolazila kada bi me majka poslala na pijacu i, mada oni nisu voleli da im nepoznati ljudi prolaze kroz kraj, mene nisu dirali. Sećam se da su mi cegeri u ranu jesen uvek bili puni grožđa, a ja sam stajala kod njih i sve ih nudila da se posluže. Nikada me niko nije udario ili pljunuo, a to su, bogami, umeli da rade prolaznicima. Prolazila sam biciklom kao munja i sa svim Romima bila u divnom odnosu. Voleli su me i zbog Šabanove rođake Merime, sa kojom sam sedela u klupi i koju sam uvek posećivala. Merima je, za razliku od Šabana, bila iz bogate porodice i živela je u ogromnoj kući. Njeni roditelji su pomagali Šabanovoj porodici da se prehrani tako što su im davali da prodaju sitne stvari od plastike koje su pravili - kaže slikarka i objašnjava da Šaulić ni kao dete nije pravio razliku između ljudi.
PREPORUČUJEMO I:
- Čim je Šaban preminuo, razgovarala sam sa mnogim prijateljima i poznanicima iz Šapca o tome gde će biti sahranjen. Svi smo se složili da treba da počiva tamo gde je rođen. Ako bog odredi da se negde rodiš, tu treba i da počivaš, kako bi celina života i smrti dobila svoj smisao. Smatram da je Šaban duboku u sebi želeo da ga sahrane u rodnom mestu i žao mi je što ljudi koji se pitaju nešto u tom gradu nisu imali dovoljno pameti i bili dovoljno energični da zatraže da bude sahranjen tamo. Zaista duboko verujem da je to bila i njegova želja - zaključuje Slobodanka Rakić Šefer za „Alo!“.