Da Šaban nije bio pevač bio bi... Iskrena ispovest Šabanovog najboljeg druga

Na današnji dan, 17. februara 2019. godine, napustio nas je kralj narodne muzike Šaban Šaulić. Ni godinu dana nakon tragičnog gubitka, Šabanova porodica i prijatelji, kao i svi koji su poštovali i voleli njegov rad, teško se mire sa činjenicom da ga više nema.

Šabanov prijatelj iz detinjstva Jusa Dervišević Lule prisetio se za Telegraf.rs lepih uspomena sa Šaulićem.

- Da vam kažem, to su bila lepa vremena. Mi smo bili deca... Moj matori nije baš voleo i dozvoljavao da mlađi budu u kafani, ali smo mi nekako imali privilegije. Sećam se jednom dobro, on (Šaban) nikada nije čašu razbio. Bile su one kockice, stolnjaci, a pun sto je bio "šeri brendija", to smo pili tada. I, on razbije čašu, a krv je išla toliko iz prsta da se on uplašio i prestao da pije. Ali, da vam kažem, od tih dečjih igara - za sve je bio obdaren. Fudbal, klikeri... Da nije bio ovakav pevač, sigurno bi bio takav fudbaler!

Kako su izgledali vaši vojnički dani?

- 22. novembra 1951. godine zadesi se da obojica idemo u Armiju. On u Bitolj, a ja u Strumicu. Čekajući voz, odemo u Skadarliju. Sad, da li je tu bio i Budimira Jovanovića zet, harmonikaš jedan. Sedeli smo u Skadarliji, pili, jelo se... I, on je se ubio plakajući što Šaban ide u vojsku da mu ne propadne karijera koja je tada već bila velika. I jedne prilike, za boravka u Armiji, bio sam na nekom radnom delu i čujem Šaban Šaulić dolazi u Strumicu - peva u Domu Armije. Ja sam 3-4 kilometra nizbrdo pretrčao za pet minuta! Kada sam došao kod njega klekao sam ispred, kaže on: "Šta ćeš ti, majmune, ovde?", ja njemu: "A, šta ćeš ti, Šauliću, ovde?" (smeh) Ti su vojnički dani naši bili baš dobri...

Najteže je podneo gubitak oca, jer je bio na australijskoj turneji i nije mogao da bude na sahrani oca...

- On je mene tada zvao i molio da nađem kameru da mu snimim, ali nisu mi to dozvolili. Kada je sahranio majku Ildu bio je tu, za ujakovu nije, bio je u Beču, na turneji. Takav posao...