Bio je veliki boem i gospodin, trošio je poslednje pare u kafani, a ono što je uradio za malu Zoricu će ostati upamćeno zauvek!

Boem, kompozitor i pevač tužnog glasa, Toma Zdravković, na poseban način je obeležio estradnu scenu i narodnu muziku uopšte u bivšoj Jugoslaviji. Voleo je kafanu i sve što je vezano za nju, osim jedne stvari, a to je novac.

Novac je najčešće delio ili ga je jednostavno potrošio u kafani gde ga je i zaradio. Uživao je u tome da čini ljude srećnima, iako je i sam bio nesrećan. Pa je tako kupovao ruže i poklanjao ih devojkama. Evo je jedna od priča o Tominim ludorijama.

 

"Pretila mi je ozbiljna opasnost da postanem hronični pijanac. Pio sam na koncertima, između koncerata, sa poznanicima, kao i sa ljudima koje ni pre ni posle nisam sreo. Činio sam sijaset ludorija. Znao sam, recimo, da kupim cveće za pet stotina hiljada i da ga onda delim ženama na pijaci. Možda su mislile da sam lud ili pijan. Ali, meni je bilo divno."

Jednu od najzanimljivijih situacija ispričao je harmonikaš Zlatko Krstić:

"Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom "Zlajini drugari" svadbu jednom Dorćolcu u "Velikoj Skadarliji" kod Srbe. Mladoženjina želja je bila da mu peva Toma Zdravković. "Kralj" je po običaju bio na visini očekivanja. Glasom i čuvenim šarmom fascinirao je sve, pa je uz obode bašte bilo više slušalaca, nego na svadbi.

Kada je svadba završena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane "Tri šešira" iznenadi nas pravi prolećni pljusak. Sklonili smo se u baštu dok kiša ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigančica s velikom korpom punom ruža.

Toma je nju poznavao, pa je upita:

- Je li Zorice, kako si noćas prošla?

- Loše je bilo, mnogo loše Tomo. Ali, veče mi je i pored lošeg pazara, bilo prelepo. Slušala sam te kako si pevao i zadovoljna sam.

Toma je iz džepa izvadio novac i bez reči ga prosledio u njenu kecelju. Zorica mu je uzvratila jednom lepom ružom.

Pravo iznenađenje je tek sledilo.

Kad smo nakon što je kiša prestala izašli iz Skadarlije, a pošto smo se rastajali jer smo išli u dva različita pravca, Toma mi reče:

- E, majstore, daj mi 100 kinti za taksi.

Tek tad sam shvatio da je maloj Zorici dao čitav honorar od 700 maraka! Pogledao me i rekao:

- Njoj su pare potrebnije, a i ova ruža, veruj mi, više vredi od bilo kojih para.

Kad se Toma preselio na neko lepše mesto svirao sam negde u Švajcarskoj. Žao mi je, nisam mogao biti na poslednjem ispraćaju najvećem boemu koji je šetao ovim prostorima. Moj gitarista mi je kasnije pričao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruža na kojem je pisalo – "Tomo, moje detinjstvo te žali", a donela ga je, tada već devojka, lepa cigančica Zorica", završio je Zlatko.

Pogledajte BONUS video:

Jedna je od NAJBOGATIJIH ŽENA sveta, a nekada je umesto haljina nosila džakove za krompir!