Aleksandra Prijović i Aco Pejović za "Alo": "Mi smo više od kumova, mi smo familija!"

Prijatelji, kolege i kumovi Aleksandra Prijović i Aco Pejović su odavno, kako kažu, prerasli drugarske odnose. Oni su sad jedno drugom familija. Svakodnevno se čuju, jedno drugom se žale i poveravaju.

Nikada se nisu posvađali. Dele istu strast prema muzici i šopingu, a u zajedničkom novogodišnjem intervjuu za „Alo!“ otkrivaju kako izgledaju njihova slavlja, kakav je njihov odnos mimo kamera, te kakvi su im planovi za narednu godinu...

Srbi vole da kažu: „Bog na nebu, kum na zemlji“. Da li je tako i kod vas?

Aco: Još više od toga. Mi smo kumovi iznad svih kumova koji postoje.

Aleksandra: Kuma volim najviše na svetu. Desi se, možda, da se ne čujemo dan-dva, ali se onda on naljuti na mene (smeh). Šalu na stranu, najbolji smo prijatelji i volimo se više nego što možete da zamislite.

Delite li tajne međusobno, poveravate li se ili nešto i oćutite?

Aleksandra: Apsolutno se poveravamo jedno drugom. Nemam tajni pred njim. Što se saveta tiče, više kum savetuje mene nego ja njega. Pre svega zato što je on stariji i iskusniji, a i zato što njemu savet nikada nije potreban.

Aco: Kod nas nema tabu tema, baš oko svega se savetujemo. Kaže mi i kad je iznervira Filip, ali se i ja njoj često žalim na posao, na ljude… Na porodicu se ne žalim jer je, bogu hvala, sve u redu, ali na mnoge druge stvari da.

Kakva vam je bila odlazeća 2019. godina?

Aco: Bila je dobra. Ono što je bilo loše, trudim se da potisnem. Mislim da sve te loše stvari, ukoliko ih držiš uz sebe, mogu da te koče i prave ti problem za neke nove planove. Nova godina, konkretno, meni ne predstavlja ništa posebno. Uvek je radna i asocira me na odbrojavanje deset, devet, osam... S druge strane, ako govorimo u poslovnom smislu, puno je plaćenija od obične tezge.

Aleksandra: Meni je ova godina bila i najlepša i najtužnija u isto vreme. Najlepša zbog rođenja mog sina, a najtužnija jer me je deda napustio.

Kakve su vam želje za narednu godinu?

Aleksandra: Samo mi je bitno da mi sin bude živ i zdrav. Što se posla tiče, volela bih da završim album i da bude bar upola slušan kao prethodni.

Aco: Kad je pomenula malog Aleksandra, moram vam reći da je on najozbiljniji dečko u svim našim familijama. Njegovo oblačenje, njegovo ponašanje, stav… Ne možete da zamislite da jedna beba ima stav. To je ozbiljan lik, ozbiljan gospodin, faca. Ja sam mu je obećao da će ga voditi u prvu švaleraciju.

Da li je to mama dozvolila?

Aleksandra: Bolje da ne kažem šta je mama rekla (smeh).

Aco: Šta ima da kažu, i ona i Filip to prepuštaju meni (smeh).

Kako to misliš da ga vodiš u švaleraciju? Zar ti nisi ozbiljan i porodičan čovek, hrišćanin...?

Aco: Ja volim upoznavanje novih ljudi, a i neću ja ništa da radim, on će (smeh). Ja ću samo da ga upoznam sa tim ženama (smeh). A i nisam ja uvek bio oženjen... Jedva čekam kada će da krene u vrtić, pa da ga upoznam i s vaspitačicama. Obećao sam da ću da ga vodim svakog jutra. Kuma će da radi, a ja ću da se žrtvujem i da povučem ručnu, pa ćemo nas dvojica i u parkić, i u vrtić, svuda ćemo zajedno.

Jesi li isto tako spreman i za ulogu dede?

Aco: Nisam. Sve u svoje vreme, a sada nije vreme za to (smeh).

Kakav odnos imaš sa ćerkama?

Aco: Maksimalno otvoren, po pitanju svih stvari. Drugarski, rekao bih. Na najmlađu sam najslabiji zato što je najrazmaženija, ali sam na svaku ponaosob slab na svoj način.

Kako izgleda život sa četiri žene?

Aco: Sjajno, blažen sam među njima. Nikad nisam zažalio što nemam sina. Kao mlađi sam voleo da budem otac dece oba pola, ali kako je vreme prolazilo, shvatio sam da sam srećan što imam samo ćerke i da ne bih menjao ni jednu od njih za sina.

Kakav je život sa dva muškarca?

Aleksandra: Ja kao da imam dva sina, a ne jednog (smeh). Imam mlađeg i malo starijeg. Šalu na stranu, Filip je najbolji otac na svetu i meni je savršeno s njima.

Da li bi volela još jednog sina ili pak ćerku?

Aleksandra: Volela bih još jednog sina i ćerku. Želim troje dece. Filip se ništa ne pita (smeh).

Ko je glava vaše kuće? Čija je poslednja?

Aleksandra: Zna se, moja!

Aco: U mojoj kući ja lupim šakom o sto i kažem: „Tako je, ženo, u pravu si!“

Kakvi su vam planovi za praznike? Idete li negde na odmor?

Aleksandra: Idemo na porodični odmor. Najpre ćemo na Tajland, a onda i na Maldive. Vodimo i sina, razume se.

Aco: I ja idem na Maldive, pa se u povratku spuštam u Dubai na pet dana. Nakon toga planiram i skijanje u Sent Moricu. Iskreno, više uživam u skijanju i zimi i stalno govorim da bih rado menjao pet leta za jednu zimu, ali, moram i porodici da ispunim želju.

Kako izgledaju vaša slavlja?

Aco: Prvo se naruči klopa ili se nešto pripremi. Moja supruga Biljana i kum Filip su veštiji u kuhinji od mene i Aleksandre tako da su glavni kada je o hrani reč. Kum je specijalista za ribu, dok je moja Bilja za meso i te neke druge stvari. Onda se sipa neko piće i zapeva se.

Aleksandra prednjači, bukvalno ne zaklapa (smeh). Stalno peva i uvek je raspoložena za pevanje.

Strastveni ste šopingholičari. Kakvom se šopingu nadate u Novoj godini? Maštate li, možda, o novom automobilu?

Aco: Ne znam šta ću i s ovima koje već imam (smeh). Samo zdravlja da ima, sve ostalo su budalaštine. Mada, moram priznati da i mene i Aleksandru šoping ispunjava.

Aleksandra: Sve što zaradim, mogu i da potrošim. Radujem se svakoj novoj krpici i zovem kuma da mu se pohvalim.

Da li mislite da ništa nije skupo što novcem može da se plati?

Aco: Apsolutno! Ali i to što poželim da kupim, kada kupim, shvatim da je to obična budalaština i da sam mogao bez toga. A opet, razmišljam šta ću sledeće da kupim. To je prokletstvo. Gori sam od svake žene kada je o šopingu reč, ali i kada je spremanje za neku priliku ili izlazak. U kući me zezaju i kažu da se duže spremam od njih.

Da li je žena skromna ili je ista kao i ti?

Aco: Ma nju to apsolutno ne zanima. Ona je skromna i ne zanima je ni moda, ni brend, ni cena...

Pa kako tebi dozvoljava da trošiš toliki novac na krpice?

Aco: Ma gde mi dozvoljava. Ja je uradim na foru: „Vidi, ženo, što si mi kupila dobre cipele!“.