Pevačica Marija Šerifović proteklih dana boravila je na Baliju sa koleginicom Jovanom Pajić i njihovim prijateljicama, a sada se oglasila na Instagramu povodom završetka putovanja.
Nakon vremena provedenog daleko od doma, svog sina Maria i majke, pevačica se emotivnim rečima oprostila od grupe ljudi sa kojom je delila ovo nesvakidašnje iskustvo.
Osvrćući se na početak puta i odnose koje je izgradila sa saputnicima, Marija je napisala:
-I tako… Došao je kraj. Došli smo ovde kao stranci. Svako sa svojim životom, teretom, strahovima i onim sto je dugo ćutao, čak i pred sobom. Danas se rastajemo kao ljudi koji jedni o drugima znaju možda više nego oni koji nas čitavog života čekaju kod kuće. Čudno je to koliko nekome možeš da se približis za samo nekoliko dana. Koliko tuđa suza može da postane tvoja. Koliko tuđa priča može da ti objasni sopstvenu. I koliko je malo potrebno da od potpunih stranaca postanemo ljudi koji će zauvek nositi delić jedni drugih. Ne znam gde će nas život odvesti, ni da li ćemo se ikada više svi naći na istom mestu. Ali znam da posle svega što smo ovde podelili, za mene više niko od vas nije stranac - počela je ona.
Govoreći o ličnom preispitivanju i spoznajama do kojih je došla tokom boravka na egzotičnoj destinaciji, istakla je da je shvatila dublji smisao svog odlaska:
-A ja… Negde na polovini ovog putovanja bila sam sigurna da sam došla bez razloga. Pitala sam se sta ja tražim ovde. Šta je to sto treba da razumem, a već nisam razumela? Šta je to sto treba da naučim, a život me već nije naučio? Danas znam da nisam dosla slučajno. Odlazim sa porukama koje nikada nisu bile jasnije. I sa jednim neobićnim osećajem da se u meni nesto pomerilo. Tiho i bez velike drame.
Takođe, priznala je da uvek ima potrebu da se kreće.
-Osoba sam koja nema mira. Uvek negde idem, uvek nešto planiram, uvek postoji neko sledeće mesto, neki sledeći avion, neki sledeći razlog da ne budem tamo gde jesam. Neko bi rekao da bežim. I možda je u pravu. Možda sam godinama umela da stignem svuda, osim tamo gde je trebalo najviše. Do same sebe... A onda se dogodilo nešto što nisam očekivala. Prvi put ne želim da ostanem još malo. Želim kući - nastavila je i dodala da priželjkuje povratak kući.
"Ono za čim trčim čeka me kod kuće"
-Svome sinu. Svojoj majci. Prijateljima. Svima onima koji me poznaju i kada ćutim, koji me vole i kada nisam laka za voleti, i koji će mi, sasvim izvesno, već za dva dana jesti džigericu. Ali danas mi čak i to nedostaje. Možda se to zove mir. A možda i susret sa samom sobom. Onaj u kojem shvatiš da nisi morala da odeš na drugi kraj sveta da bi pronašla nešto novo, već da bi se setila koliko je dragoceno ono što već imaš. I ako me je ovo putovanje nečemu naučilo, onda je to da ne moram stalno negde da stižem. Da ne moram stalno nešto da tražim. Da možda sve ono za čim toliko dugo trčim već postoji. I da me čeka kod kuće - poručila je.
BONUS VIDEO
Komentari (0)