Od rođenja u kolima, preko snova o košarkaškoj reprezentaciji do bokserskog komentatorskog mikrofona te pozorišnih i televizijskih uloga, životna priča Slaviše Čurovića liči na filmski scenario.

Živi na relaciji Podgorica - Beograd. Kako je rekao, kola su obeležila njegov život, a sve je počelo njegovim rođenjem, u kolima.

- Moji baba i tata su išli kolima i majka je ušla tek u deveti mesec, doktor je rekao da može da putuje. Kako se truckalo starim putem od Podgorice ka Srbiji ja sam negde ispao kod Kolašina otprilike - kaže Slaviša i otkriva koliko je vezan za Podgoricu.

- Ima jedna stvar šta nikad nisam naučio da hodam po ovom snegu nego idem kao patka i dalje. A drugo, imam divan odnos sa bratom i njegovom porodicom. Na žalost, otac i majka su umrli dosta mladi i njihovi grobovi su u Podgorici. Imam jedan divan maslinjak koji dižem iza kuće u brdu. Imam i baštu i stotinjak vrsta biljaka. Ove godine su mi dobro rodile pomorandže, limunovi i mandarine, pa to donesem ovde. 

"Jedva sam ostao živ"

- Što se tiče posla i svega, Beograd mi je pružio sigurnost i uvek kažem da mi je Beograd sve dao i Srbija i bezbrojno sam zahvalan tome, ali čovek se najbolje oseća onamo odakle je.

U priči o odrastanju, otkrio je kako je gluma došla kasnije s obzirom na to da je trenirao košarku sa kojom je imao velike planove:

- Planirao sam da ću biti košarkaški reprezentativac. To je išlo stvarno dobro do tih užasnih zaušaka 1993. godine. Jedva sam tada ostao živ, 21 dan bolnice, teška muka. To je bio kraj moje karijere - priznaje on. 

Otkrio je i kako je došao u kontakt sa glumom:

- Posle sam otišao na boks i onda su rekli, pošto sam se tamo šalio po čitav dan, upiši, evo tu se raspisuje. Bio je Minja Dedić. Otišao sam tamo i on me primetio među 350 kandidata - rekao je Čurović u emisiji "Balkanskom ulicom". 

BONUS VIDEO: