"MISLIM DA BI BIO SREĆAN I PONOSAN NA MENE" Džejova ćerka kroz suze o ocu i estradi koja nije ispoštovala godišnjicu njegove smrti!

Juče se navršilo tačno pet godina otkako je preminuo legendarni Džej Ramadanovski, u čiju čast je na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana, održan pomen.

Džejove najbliže kolege prisustvovali su obeležavanju godišnjice, a to su bili Mina Kostić, Acko Nezirović i Zoran Jagodić Rule.

Džejova ćerka, Marija Ramadanovski uključila se u "Premijeru - Vikend specijal" i tom prilikom ogolila dušu o pokojnom ocu.

- Svake godišne je taj 6. decembar ključni gde mislimo na njega, ali to je tako tokom cele godine. Trenuci gde mi je dosta falio jesu na dan kada sam se udavala i dobila ćerku, to su dva ključna trenutka gde mi je nedostajao. Mislim da bi bio srećan i ponosan na mene. Naravno, postoje svakodnevni trenuci gde nam fali, gde ga pominjemo. Trudimo se da sačuvamo uspomenu na njega, prenosimo to s kolena na koleno, i na našu decu - priča Marija za Pink.

- Kad pomislim da je pet godina prošlo, šta se sve izdešavalo za tih pet godina... Verujem da sada kada bi me video u gradu, negde sreo, da ne bi prepoznao da sam to ja. Naravno da je teško, ali život mora dalje. Tu je sa nama. On je čovek koji ne može da se zaboravi. Ljudi koji su ga voleli, slušali njegove pesme...

"Nikom ne zameram"

Na pitanje kako je moguće da se svega troje ljudi sa javne scene pojavilo na Džejovom pomenu, njegova ćerka kaže:

- Imam kontakt sa određenim ljudima sa kojima sam bila u kontaktu dok je on bio živ. Što se tiče estrade i ostalih kolega, nisam imala kontakt ni za njegovog života. Svako radi po svom osećaju, svi koji žele da dođu na njegovu godišnjicu, rođendan, pomen, uvek mogu da dođu, ko je kad slobodan, kad ko želi... Nikom ne zameram, svako neka radi po osećaju i kako misli da treba - pomirljivo govori Marija.

"Dovoljno mi je što sam imala takvog oca"

Marija se osvrnula i na činjenicu da joj niko sa estrade nije pritekao u pomoć, kad je usplovila u muzičke vode.

- Tako sam vaspitana da nikog ne cimam, ne zovem, ne smaram na taj način. Sramota me je i glupo mi je da bilo kome šta tražim. Mene konkretno da je neko pozvao, ja bih se uvek javila iz poštovanja prema tatinim kolegama. Ne očekujem ni od koga ništa. Ne želim da produbljujem tu temu i da ispadne da ja nekog pozivam na to. Sve kolege tatine poštujem, slušam njihovu muziku. Najbitnije mi je to što je moj otac zauzeo to neko mesto još za svog života, koje niko nikad neće zauzeti. Dovoljno mi je što sam njegova ćerka i što sam imala takvog oca - kaže Marija.

- Ima mnogo toga što mu nisam rekla, jer smo generalno manje vremena provodili zajedno. Živela sam sa majkom, on se bavio tim poslom, nije bio kod kuće. Ne znam da li je bio svestan koliki je moj idol, koliko ja njega volim. To je nešto što mi je ostavio u amanet, talenat i dar od Boga. Nadam se da negde vidi sve to što sam radila otkad nije sa nama i da je malčice bar na mene ponosan koliko sam ja na njega. Kad god mi je teško ili imam tremu, ja se setim njega i uzdignute glave i puna snage nastavim dalje - rekla je ona u emisiji "Premijera - Vikend specijal".

Alo/Pink

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI