''BILA BIH MINISTARKA SAOBRAĆAJA, DA NISAM PEVAČICA'' Rada Manojlović se prisetila uspomena iz Četereške šume za 1. maj (FOTO)

Rada Manojlović je mnogo puta 1. maj provela radno, pa ne čudi što joj praznici iz detinjstva donose radost pri samoj pomisli.

Kao gost naše redakcije evocirala je uspomene na bezbrižno odrastanje, te otkrila čime bi se bavila da se nije odlučila za pevački poziv još kao maloletna devojka.

 
Sećaš li se kako si proslavljala Praznik rada tokom mladalačkih dana?
 
- Sestra i ja smo kao devojčice išle u Četerešku šumu kod naše crkve u pratnji roditelja. Pravili bismo roštilj i uživali u prolećnim momentima. Kasnije smo išle sa društvom. Koliko se sećam, odlazili bismo veče ranije kako bismo zauzeli mesta za roštilj budući da je bilo mnogo ljudi koji su na istoj lokaciji obeležavali taj dan. Bilo nam je jako zanimljivo i lepo budući da bismo ceo dan provele napolju. To su bili neki lepi dani drugarstva, muzike, hrane, jurnjave. Sama misao na to mi vraća najlepša sećanja i moram da priznam da mi fali ta bezbrižnost.

Alo

Čime bi se bavila da nisi postala uspešna pevačica?

- Budući da sam bila odličan đak, vukovac, i imala uspeha u školovanju, sigurna sam da bih bila profesorka srpskog jezika ili profesorka geografije. Eventualno direktorka banke, instruktorka vožnje ili ministarka saobraćaja, da zavedem malo red.
 
Jesi li ikada radila nešto fizički zahtevno što ti je teško palo?

- Nikada nisam radila ništa fizički teško jer su roditelji od nas očekivali samo da budemo dobri đaci, odgovorni i s dobrim ocenama. Odmah posle škole bih išla da pevam, pa nije bilo ni potrebe da radim išta. Doduše, jesam kopala.
 
Da li je pevanje teži posao nego što ljudi misle?

Alo

⁠- Pevanje kao pevanje nije teško nimalo ako je neko talentovan i ima dar od Boga, ali sve što je vezano za pevanje i što se ne vidi na televiziji ili na nastupima nije nimalo lako. Kada si zvezda, možeš da se izboriš za status i neke uslove, ali posao radnog pevača po 12 sati pevanja na svadbama treba ceniti. Muzika i pevači su tu da uveličaju slavlje domaćinima, ali isto tako moraju da istrpe često mnogo neprijatnih situacija od pijanih i navalentnih gostiju, a da ostanu nasmejani. Ako uzmemo u obzir da često izbijaju svađe, tuče, bacanje čaša, pa i vađenje pištolja, onda stvarno ne možemo da kažemo da je lako.  Uvek je važila ona Ko misli da je lako, neka proba.
 
 
Ko je u vašoj porodici uvek bio radilica, a ko šmeker za sedenje?
 
- Neverovatno je da ja ceo život radim i zarađujem novac, tata isto, maćeha takođe, ali prava radilica u našoj porodici je oduvek bila sestra Maja. Uvek misli na sve, i završava 300 stvari u isto vreme. Definitivno sam ja ta koja je „šmeker za sedenje“.
 

Alo

Šta je veća muka, ustajanje rano za nastup ili raspremanje posle prvomajskog izleta?

- Definitivno ustajanje rano za nastup ili samo ustajanje rano zbog bilo čega. Zauvek. Danju ubija gužva, noć je tako lepa, mirna i puna ideja.

Alo

Šta za tebe danas znači rad? Samo posao ili i emocija, kreativnost?
- Pošto radim ono što volim, to je za mene uživanje, ljubav, uzbuđenje, sreća.
 
Imaš li neki savet za ljude koji se bore da spoje kraj s krajem, ali ne odustaju?

- Moj savet za sve ljude je da rade ono sto vole. Ako to nije moguće, a često zna da bude, da nikad ne odustaju. Da rade šta god i kako god i da budu uporni u svemu što rade jer se nikad ne zna šta nas čeka sutra i kakve će bog staviti šanse i iskušenja pred nas. Da se ne boje rizika da naprave neku promenu veliku i u starijim godinama. Da se bore i da vredno rade, da nikad ne izgube želju za poslom koji vole da rade. Kad-tad, upornost će se isplatiti.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI