SUKOB RUSIJE I KIJEVA POČEO JOŠ 2003. Ovo je priča čoveka, koji je Moskvi dao ukrajinske atomske bombe

Povod je bilo novo izdanje njegove knjige "Ukrajina nije Rusija" iz 2003, gde opisuje istoriju koja stoji iza napada koji je ruski predsednik Vladimir Putin poveo protiv susedne zemlje.

U intervjuu britanskom listu Kučma je rekao da je prvu naznaku Putinovih revizionističkih ambicija video upravo 2003. godine.

On je naveo da je u to vreme još uvek neadvno izabrani predsednik Rusije tvrdio da njegova zemlja polaže pravo na malo peščano ostrvo Tuzla (slano na turskom) u Crnom moru, koje se nalazi između Krima i ruskog kopna.

Tom prilikom Putin je ipak ustuknuo, ali Gardijan ne objašnjava ono što se kasnije dogodilo, a to je da je upravo Tuzla nakon ruskog pripajanja Krima upotrebljena kao osnova za izgradnju Krimskog (Kerčkog) mosta.

Putin je ovo ostrvce posetio u martu 2016. kada je obišao radove na izgradnji mosta.

U intervjuu Gardijanu Kučma je dodao i da je dalje "jasne signale" o Putinovima namerama da silom širi granice Rusije video kada je šef Kremlja 2008. poslao trupe u susednu Gruziju, da bi u proleće 2014. zauzeo Krim.

- Bilo je izuzetno neprijatno što svet nije reagovao. Ćutali su. Putin je shvatio da može da radi šta hoće zato što nije bilo nikakvog principijel nog odgovora - rekao je Kučma i dodao da je Rusija potom uspela da zauzme teritoriju u istočnom regionu Donbasa, započevši tako rusko-ukrajinski rat koji traje skoro čitavu deceniju.

Gardijan podseća da je Kučma, koji je rođen na industrijski razvijenom jugoistoku Ukrajine i pričao ruski, bio direktor u sovjetskoj fabrici za proizvodnju raketa.

Kučma je potpisao istorijske sporazume sa Rusijom kojima su garantovane granice između bivših republika SSSR nakon raspada zajedničke države.

Prvi je memorandum iz Budimpešte iz 1995. kojim je Kijev pristao da Moskvi preda sovjetsko nuklearno oružje koje je bilo na ukrajinskoj teritoriji u zamenu za rusko obećanje da ga neće koristiti protiv Ukrajine, a drugi sporazum o prijateljstvu iz 1997. koji je ispregovarao sa ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom.

Zanimljivo je reći i da je memorandum u Budimpešti pre 28 godina potpisan u prisustvu Donalda M. Blinkena, tadašnjeg američkog ambasadora u Mađarskoj i oca Entonija Blinkena, sadašnjeg šefa Stejt departmenta.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI